“Ko se ne usprotivi projektu Rio Tinto nije opozicija” – ovo je sve što treba da znate o trenutnoj borbi protiv litijuma i Rio Tinta, rekla je potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić. “Trenutnoj” zato što su upravo oni 2001. godine doveli Rio Tinto u Srbiju i 12 godina gurali upravo ovaj projekat.
Ovo je sve što treba da znate i o kvazi zabrinutosti za životnu sredinu. Istina je da njih baš briga za životnu sredinu, niti njima smeta Rio Tinto (kog su ne samo doveli u Srbiju, već i imenom stavili u Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara koju je, 2012. godine, usvojila Vlada upravo Demokratske sranke), niti bilo šta znaju o litijumu, niti ih interesuje.
Ovo je samo i isključivo politička borba protiv predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. I to je jedina istina.
Dodatno, stepen licemerja koji pokazuju u ovoj borbi jeste nešto što do sada nismo imali prilike da vidimo u Srbiji. Kaže Milivojević “da se voda proglasi strateškim resursom Republike Srbije”. Baš lepa inicijativa – da niste upravo vi iz današnje opozicije prodali sva naša vodoizvorišta strancima:
– 2002. godine slovenačka “Kolinska” kupila “Palanački kiseljak” iz Smederevske Palanke.
– 2004. godine “Knjaz Miloš” iz Aranđelovca otkupila “Danube Foods Group” (imali i sve naše veće mlekare).
– 2005. godine “Koka-kola” kupila srpsku fabriku “Vlasinka” koja proizvodi mineralnu vodu “Rosa”.
– 2007. godine “BB MINAQUA” prešla u vlasništvo “Global Water Investment Group” sa Devičanskih ostrva.
– 2007. godine litvanska firma “Alita” i švedska “United Nordic Beverages” kupili BIP koji eksploatiše i flašira mineralnu vodu.
– 2008. godine za 4 miliona evra (!!!!) država je prodala preduzeće “Nova Sloga” iz Trstenika, koje proizvodi “Mivelu”, jednu od najkvalitetnijih domaćih voda i to hrvatskom Agrokoru.
Toliko o njihovoj brizi za “strateške resurse” Srbije, rekla je Brnabić.
