Dugo Mačva nije imala boljeg centarfora. Ubojitijeg, bržeg, atraktivnijeg, inteligentnijeg…
Sve dok se prošle sezone nije pojavio Pavle Radunović, sa 27 godina već iskusan fudbaler, koji je i dalje gladan golova i ima ambiciju da pokaže šta zna u nekom jakom evropskom klubu. Do tada, u dresu crveno-crnih iz Šapca, sa lakoćom trese mreže rivala u Prvoj ligi Srbije. Prošle sezone je za Mačvu postigao 12 golova (dva mu nisu priznata), uz pet asistencija, a u prvih sedam kola novog šampionata ima tri pogotka, od toga je čak dva zabio Inđiji (2:1) prošle subote.
Fudbalski heroj čitavog mačvanskog okruga rođen je u Beogradu, dete je Rada, igrao je i u OFK Beogradu ali i Rusiji, Rumuniji, Crnoj Gori. Prošao je i kroz sve mlađe kategorije reprezentacije Srbije, trenirao ga je i Veljko Paunović, selektor zlatnih “orlića” sa Novog Zelanda .
ŠABAC 24/7: Otkrij nam, od koga si dobio prvu čestitku za pobednička dva gola protiv Inđije (2:1)?
RADUNOVIĆ: Od rođenog brata Borisa! Od golmana italijanskog Kaljarija. Mi smo blizanci, pet minuta kasnije sam se ja rodio. Čujemo se svaki dan i u toku je svih zbivanja u Mačvi. Gleda svaku našu utakmicu, prvi je kad treba da pohvali, prvi je i kad kritikuje. Zajedno smo počeli da treniramo, igrali smo zajedno i u reprezentaciji dugo. Sad se našao i na Piksijevom spisku. Gurali smo stalno zajedno, dok Boris nije ostao u Atlanti.
ŠABAC 24/7: Zanimljivo, fudbal vam nije bio prva opcija u detinjstvu?
RADUNOVIĆ: Počeli smo s košarkom, išlo nam je od ruke, a onda smo banuli na fudbalski trening Rada. Bili smo u čudu kad smo videli drugare kako žongliraju i driblaju, pomislili smo da mi s bubamarom nema šta da tražimo, da nam je basketara bliža. Na kraju, fudbal je postao naš život, profesija i strast.
ŠABAC 24/7: Kakve su šanse da se ponovo sretnete na terenu – u Italiji, recimo?
RADUNOVIĆ: Verujem da je tako nešto moguće. Bilo je ponuda sa “čizme”, ali pre toga u Mačvi imam neka nezavršena posla (ha, ha).
ŠABAC 24/7: Koji ti je cilj?
RADUNOVIĆ: Da se sa Mačvom zadržimo u vrhu tabele, da uđemo u plej-of, a onda i da napadnemo OFK Beograd, najjaču ekipu u prvenstvu. Kako smo krenuli, sve je moguće. Želimo da dobrim igrama vratimo navijače na stadion.
ŠABAC 24/7: Startovali ste iznenađujuće dobro – Mačva je druga: tri pobede i tri remija, uz samo jedan poraz?
RADUNOVIĆ: Iskreno, predstavljamo najprijatnije iznenađenje dosadašnjeg dela sezone. Dokazujemo da u fudbalu nije sve u novcu, u ogromnim budžetima. Puno toga je u zajedništvu, atmosferi, želji. Ekipa je mlada ali smo dugo na okupu, uigrani smo, radimo, trčimo i ispunjavamo sve što stručni štab od nas zatraži.
ŠABAC 24/7: Deluješ zadovoljno u Mačvi?
RADUNOVIĆ: Iskreno, nikad u karijeri se nisam zadržao duže u nekom klubu. Mačva mi je legla, Šabac kao grad mi odgovara. Uživam. Kad god mi obaveze to dozvole skoknem i do mog Beograda.
ŠABAC 24/7: A da li si skoknuo do šabačkog vašara?
RADUNOVIĆ: Pa, to se ne propušta! Već sam bio i otići ću bar još jednom. Možda već u petak, da pobedimo Slobodu i častim celu ekipu pečenjem sa ražnja. Fudbal mi ne dozvoljava da se pre utakmice najedem (ha, ha). Vašar kao što ima Šabac – nema niko na svetu. Jedinstven doživljaj.
