Pratite nas na FejsbukuPratite nas na InstagramuPratite nas na YouTube

Dobrodošli na portal Šabac 24/7 - Vaša najbrža veza sa vestima iz samog grada, Mačve i cele Srbije!

DANAS JE VELIKI PETAK, DAN KADA SE OBELEŽAVA HRISTOVO STRADANJE

Srbija
Jesus On The Cross

Ana Acan

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas najtužniji dan za hrišćane – Veliki petak, dan Hristovog stradanja, kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta. To je dan kada su Rimljani osudili na smrt Isusa Hrista, na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.

Pravoslavni vernici tog dana strogo poste – na “vodi”, a mnogi tog dana i “jednoniče”, to jest ceo dan ništa ne jedu, niti piju već tek uveče, posle večernje službe, uzmu malo hleba i vode. U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se na bogosluženja poziva drvenim klepetalima. U većini krajeva Srbije na Veliki petak se farbaju jaja. Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju “Carski časovi”.

“Carskim časovima” se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.

U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob i vernici sa dubokim poštovanjem prilaze joj da bi je celivali. Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom. Statije su pesme u kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Judejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije našao nikakve krivice i da je taj čovek nevin. Judeji su uvideli da mogu samo da muče Isusa, ali ne mogu da ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.

Pošto je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu, pa je Pilat pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili razbojnika Varavu koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Narod nahuškan od fariseja je tražio Varavu i kada je Pilat  pitao šta da uradi s Isusom, odgovorili su: Raspni ga! Raspni ga! Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, više od 2.000 godina kasnije, nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Isusu da nosi Krst Stradanja. Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine.

Prema predanju, kad je oko tri sata po podne (po našem računanju vremena) svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se Sunce, otvarali se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale. Tako su se, prema predanju, obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti živoga Boga.

Kapetan koji je stražario kod krsta, rekao je da je taj čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas. Farbanje jaja za Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja.

Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos vaskrse” i sva jaja u korpi su postala crvena. Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao “čuvarkuća”, zaštitnik porodice. Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao, jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja.

Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja. Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik Uskrs.

Izvor: Tanjug

Pročitajte još: