Foto/Pixabay
U pravoslavlju, se u treću nedelju pre dana rođenja sina božjeg slave Detinci.
Dočekujući Božić, nasvetije Rođenje na zemlji, Srpska Crkva i narod, u tri nedelje pred ovaj praznik, obeležavaju naše ovozemaljske porodice, koje su Crkve u malom i slike ljubavi Božje u Svetoj Trojici.
U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.
Najpre očevi i majke, na Detince, u treću nedelju pred Božić, rano ujutru vezuju svoju decu, koja se dreše poklonima.
Vrednija deca se potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima „platiti otkup“ na praznični dan.
Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što oni uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke, najčešće za stolicu na kojoj sede. Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla „deca“ koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca „otkupe“ poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste.
U drugu nedelju pred Božić, na Materice, vezuju se majke, očevi na Oce, u poslednju pred praznik Hristovog rođenja.
Ovo međusobno vezivanje i drešenje je zapravo uzajamni poklon ljubavi, koji stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima, poput one koju su stvorili istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se, uz poklone, u Vitlejemskoj pećini.
Običaj je da se danas pripremi i lep, svečani, obavezno posni ručak, oko koga će se okupiti cela porodica jer je ovo, pre svega, praznik koji treba da zbliži decu i roditelje.
