Kada se terapija završi i kada kontrolni pregled pokaže da se bolest ne vraća, ne zna se ko je srećniji – da li pacijentkinje koje su pobedile karcinom dojke ili mi lekari. Da su apeli i molbe za redovne preglede koje upućujemo ženama opravdani, potvrđuje i slučaj jedne naše pacijentkinje koja nam već dve decenije jednom godišnje dolazi na kontrolu. I svakim dolaskom dobije novu potvrdu da je rak dojke poražen – ne krije zadovoljstvo dr Vesna Bajkić–Nedić iz onkološke ambulante Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu.
Samopregled dojki je najjednostavniji način na koji svaka žena može da proveri da li je sve u redu. Preporučuje se jednom mesečno i to sedmog do desetog dana nakon menstruacije. Kako dr Vesna Bajkić–Nedić ističe, pregled dojki može da uradi i izabrani ginekolog, a ukoliko smatra da postoji potreba za dodatnim pregledom, on upućuje na ultrazvuk i mamografiju. Zato je veoma važna saradnja između primarne i sekundarne zdravstvene ustanove. A za skrining mamografiju koja se radi od navršenih 45 godina života, žene dobijaju poziv i sve što treba da učine je da se odazovu.
– Poražavajuće je da se bar polovina žena ne odazove pozivu na skrining. Društveno samo i dalje veoma neprosvećeni po tom pitanju i mislimo „neće to mene“. Kao lekara, zabrinjava me što nam dolaze sve mlađe pacijentkinje, kao i pacijentkinje sa uznapredovalim karcinomom dojke. Mnoge žene se jave lekaru kada je bradavica već uvučena, imaju iscedak, koža dojke se izmenila i liči na koru pomorandže. To više nije stadijum 1 u kojem je procenat izlečenja 95 odsto – kaže dr Bajkić–Nedić.
U Šapcu je tokom protekle godine kod 65 pacijentkinja otkriven karcinom dojke, a u prvih šest meseci ove godine 30. Na nivou Srbije, godišnje se otkrije oko 4.500 novoobolelih. Iako neuobičajeno, i muškarci mogu da obole od karcinoma dojke, a u Šapcu godišnje imaju jedan slučaj.
PODRŠKA KOLEKTIVA
U šabačkoj bolnici dr Vesna Bajkić–Nedić radi već godinu i po dana. Sa velikim iskustvom koje je stekla u palijativnom timu ovdašnjeg Doma zdravlja, gde je uglavnom brinula o pacijentima obolelim od karcinoma, bilo je očekivano da svoju karijeru nastavi u onkološkoj ambulanti. Sada namerava da upiše specijalizaciju iz medikalne onkologije.
– Nemam objašnjenje zašto mladi lekari podozrevaju od usavršavanja u oblasti onkologije. To je grana medicine koja pruža mnogo mogućnosti. Onkološkim pacijentima osim lekarske pomoći, od nas je potrebna dodatna pažnja, empatija i podrška. I to im mnogo znači. U onkološkoj ambulanti svi smo tim, divno su me prihvatili i sestre i načelnica. U svakom trenutku možemo da se oslonimo jedna na drugu. Mladom lekaru mnogo znači podrška i rukovodstva ustanove u kojoj je zaposlen i kolektiva, a ja sam upravo to i dobila – kaže ona.
