Dobili smo i prvu čivijašku snajku iz Južnoafričke republike! Ovo je priča o našim simpatičnim komšijama iz Šapca…
– Dobar dan, ćao, ja sam Zi, ja sam iz junski Afrika, moja muškarac zoveš Nikola, moje dete Milanka, nadimak Mika, ovako se predstavlja Zeret Karigija, prva čivijaška snaha iz Južnoafričke Republike.
Za ljubav i porodičnu sreću – kontinenti, vera, kultura, boja kože – nisu prepreka- kažu Nikola i Zeret, koji su Johanesburg pre pet godina zamenili Šapcem.
Dok Zi, kako je zovu iz milošte, polako savladava jezik, naučila je da jutro u Srbiji počinje kafom, zavolela je gibanicu, ajvar i kajmak, upoznala većinu šabačkih ulica, gradske pekare, zna gde su igrališta za decu.
– Mogu vam mnogo pričati o stvarima koje ovde volim, veoma je sigurno i sve u Šapcu orjentisano za decu, ljudi su ljubazni, svi su me prihvatili, žele da pomognu. Volim ćevape, sarmu, pečenje, burek – ispričala je Zeret Karigija za RTS.
Nikolu je upoznala u rodnom Johanesburgu, zbog njega je, po rođenju ćerke, prešla u pravoslavlje.
– Posle 13 godina vratio sam se i verujem da sam doveo ono najbolje iz Afrike, ono što je meni mogla da ponudi, moju divnu ženu Zi i malu Miku. Odlučili smo da se vratimo kad se Mika rodila to je zapravo bila ženina odluka, Zi je slušala moje priče pre svega o socijalnom aspektu života ovde. Kako je ovde bezbedno i kako možemo uveče da izađemo i da prošetamo i da se vidimo sa ovim i onim drugarom… ona je došla i rekla – “pa hajde tamo da živimo” – dodao je Nikola Ćirković.
Zi kaže da joj je ovde prelepo, ne smeta joj ni sneg, leta su joj toplija nego u Africi…
– U parku u kojem je odrastao Nikola, dodaje Zi, sada uživa moja ćerka, svuda mogu bez kola, mnogo vremena smo zajedno, sve je dostupno. Ćerka se lepo prilagodila u vrtiću, imam svoju rutinu, idem u teretanu, sa drugaricama na kafu, konačno Šabac je mesto koje mogu da nazovem dom – ističe Zeret Karigija koja inače radi kao nastavnica engleskog u privatnoj školi.
