Foto: Screenshot
Jesenji Krstovdan je praznik posvećen pronalaženju Hristovog Krsta na mestu Njegovog raspeća.
Među prvim poduhvatima kojih se sveti car Konstantin Veliki prihvatio pošto je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, bilo je obnavljanje hrišćanskih svetinja u Svetoj zemlji.
Jedna od najvećih želja svetog cara Konstantina i njegove majke, svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni krst na kojem je 3 veka ranije bio raspet Isus Hrist.
Carica Jelena je uspela da od nekog starca sazna mesto gde se nalazi Časni krst – bilo je to mesto na kojem je potom bio izgrađen Venerin hram.
Carica je naredila da se to idolsko svetilište sruši i da se na tom mestu kopa.
Posle izvesnog vremena kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo “Isus Nazarećanin, car Judejski” i klinove kojima je bio prikovan za Krst.
Pošto nisu mogli da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hrist, dosete se da na mrtvaca čija je pogrebna povorka prolazila u blizini polože sva tri krsta.
Kada je Časni krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu.
Na vest da je Časni Hristov krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda – svi su želeli da ga vide, dodirnu i celivaju.
Oni udaljeniji su želeli makar da ga vide, pa patrijarh Makarije odluči da podigne Krst na jedno uzvišenje.
To prvo uzdizanje Časnog krsta dogodilo se 326. godine, a od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti.
Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.
Obeležen je crvenim slovom i na taj dan se obavezno posti.
Na Krstovdan se drži strogi post na vodi, a mnogi vernici tog dana konzumiraju samo hleb i vodu.
Za jesenji Krstovdan se vezuje običaj branja i svećenja bosiljka, koji je u našem narodu poznat kao božja biljka i veoma je važna za naše običaje. Zato bi danas svako trebalo da u kuću unese malo bosiljka – za uspeh i zdravlje svih u domu. Veruje se da bi ga trebalo zakačiti na ikonu.
Za razliku od drugih praznika koji su obeleženi crvenim slovom, na Krstovdan bi trebalo raditi i srediti kuću i tako je pripremiti za zimu.
Postoji i zimski Krstovdan, i on se obeležava 18. januara, u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa u reci Jordan.
