Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o visini minimalne zarade za 2025. godinu, da su razgovori sa predstavnicima poslodavaca i sindikata bili konstruktivni i da će Vlada sa konačnim stavom izaći 28. avgusta, kada će biti održana i zvanična sednica ovog saveta.
Mali je nakon sednice, kojoj je prisustvovao i predsednik Vlade Miloš Vučević, izrazio uverenje da će povećanje minimalne zarade biti dvocifreno, podsećajući na to da je Ministarstvo finansija juče, nakon treće runde tehničkih razgovora, reklo da će biti više od 10 odsto.
-Sada je ključno da se ispoštuju zahtevi i sindikata i poslodavaca, te se razmatra da li može da se ispuni minimum zahteva sindikata da se dođe do izjednačavanja minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom, a da se u isto vreme poslodavcima izađe u susret i povećanjem neporezivog dela dohotka umanji pritisak i trošak za njih, objasnio je on.
Mali je naveo da se ne sme napraviti potez gde bi agresivno povećanje minimalne zarade dovelo do otpuštanja, da je bitno da ljudi rade i da se zato pokušava uspostaviti balans između ta dva faktora. On je podsetio na to da je 2012. godine pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila oko 61,5 odsto, a da je danas 89 odsto, uz napomenu da stav sindikata da se minimalna zarada izjednači sa potrošačkom korpom osporavaju poslodavci koji ističu da je to mnogo i da je tu reč o povećanju minimalne zarade za više od 13 odsto.
Prema njegovoj oceni, treba razmotriti stav poslodavaca da se povećanjem neoporezivog dela dohotka kompenzuje trošak za poslodavaca, što bi sve išlo na teret države, ali bi se sa druge strane, ispunili drugi benefiti – dalji rast ekonomske aktivnosti, puna zaposlenost i zadržavanje konkurentnosti prirede. Mali je ukazao na to da se, počev od 2018. godine, konstantno smanjuje opterećenje zarada i da je sa 64 odsto sada ispod 60 odsto, kao i da je cilj da se to optrećenje zadrži ispod tog nivoa.
U prvoj polovini ove godine ostvaren je ekonomski rast od 4,5 odsto, što nas svrstava u vodeću zemlju na evropskom kontinentu po visini rasta. Za narednu godinu, kako je najavio, predviđen je rast od 4,2 odsto, što otvara put za dalje povećanje minimalne zarade i rast životnog standarda građana, a to je prvi faktor koji se uzima prilikom odlučivanja o minimalcu.
Drugi faktor je produktivnost rada, koja je za prvih pet meseci ove godine pozitivna i iznosi oko 3,6 odsto, tako da je izvesno da povećanje minimalne zarade neće dovesti do povećanja inflatornih očekivanja, što je druga značajna činjenica, ukazao je Mali i dodoao da je važan i broj zaposlenih, te tako trenutno imamo istorijski najvišu stopu zaposlenosti od 50,9 odsto, dok je stopa nezaposlenosti na istorijski najnižem nivou od 9,4 odsto.
Kada je određivanje minimalne zarade u pitanju, četvrti faktor je visina plata, objasnio je Mali i naveo da imamo rast prosečne zarade i da je u maju prvi put u istoriji iznos prešao 100.000 dinara, odnosno oko 855 evra. Vlada ostaje pri tome da će prosečna zarada u decembru naredne godine biti preko 1.000 evra, a da ćemo do 2027. godine preći nivo od 1.400 evra.
On je napomenuo i da je minimalna zarada od 2020. godine kada su nastupile brojne krize porasla nominalno 74,5 odsto, a ako se uzme u obzir činjenica da je inflacija kumulativno bila 39 odsto, videće se da je minimalna zarada porasla za 25,5 odsto u protekle četiri godine, što je u realnom iznosu iznad nivoa inflacije.
Pregovori o visini minimalca ove godine počeli su 15. avgusta. Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period januar-decembar 2024. godine iznosi 271 dinara (neto), po radnom času, što je oko 47.696 dinara za 176 radnih sati. Minimalna cena rada realno je uvećana tokom poslednjih pet godina u Srbiji za oko 25,5 odsto.
Na njeno formiranje utiču parametri određeni zakonom o radu – šest glavnih parametara su BDP, inflacija, potrošačka korpa, zaposlenost, produktivnost rada, kretanje prosečnih zarada.
Fotografije: Tanjug
