Bogatstvo i nasleđe srpske srednjovekovne države je veliko toliko da često i nismo svesni koliko smo kao narod dali evropskoj kulturi.
U nastavku teksta prenosimo tvit o freski koja je u narodu poznata kao Lepi Jovan.
“U manastiru Sopoćani, u crkvi koja je 200 godina bila bez krova, očuvao se i svim nedaćama odoleo ovaj lik koji istoričari umetnosti nazivaju Mona Lizom pre Mona Lize, narod zove Lepim Jovanom, a to je, po zamisli freskoslikara, apostol Filip. Jedna od fresaka svetskog glasa”
У манастиру Сопоћани, у цркви која је 200 година била без крова, очувао се и свим недаћама одолео овај лик који историчари уметности називају Мона Лизом пре Мона Лизе, народ зове Лепим Јованом, а то је, по замисли фрескосликара, апостол Филип. Једна од фресака светског гласа. pic.twitter.com/3qeh7qt18L
— Сиромах Јорик (@nmnjak) October 5, 2023
Sopoćani, a i sama okolina manastira, odlikuju se lepotom svetskih razmera. Podignut kao zadužbina, ovaj objekat vremenom je pridobio mnoge druge funkcije. Reči ostaju nedovoljne kada treba da se opiše ovako velelepno zdanje.
Istorija Sopoćana
Izgrađen na samom izvorištu srpske države, na 17km od današnjeg Novog Pazara, manastir Sopoćani građevina je sa elementima od višestrukog značaja. Samo njegovo ime potiče od slovenske reči sopot, što znači izvor. Sa aspekta istorije, ovo je zdanje koje pamti prisustvo vladara najveće srpske srednjovekovne dinastije Nemanjića. Ktitor manastira je kralj Stefan Uroš I, sin kralja Stefana Prvovenčanog, koji je oko 1260. godine najpre podigao crkvu i posvetio je Svetoj Trojici.
Niz drugih vladara od tog trenutka nadograđuje manastir i održava njegov izgled u klasičnom raškom stilu. Period u kojem su Sopoćani najviše propatili, kao pravoslavna bogomolja i spomenik srpske kulture je svakako period turskih osvajanja. Čitav kompleks manastira tada oštećen je i osiromašen u više etapa, a sama crkva pamti i ozbiljna razaranja. Tek nakon oslobađanja raške oblasti, od 1926. godine počinje restauracija crkve i okolnih objekata.
Značaj manastira
Manastir Sopoćani je riznica jedinstvenog freskoslikarstva, mauzolej kraljevske porodice, stradalnik istorije i bogomolja. Danas u Sopoćanima možete videti artefakte po kojima se manastir ističe u svetu umetnosti. Njegove prostorije čuvaju podatke vredne za srpsku istoriju, a u samoj okolini manastira neprestano se radi na fizičkim i duhovnim obnovama. Zbog svoje višeslojne vrednosti i aktivnog duhovnog života, Sopoćani su, od strane UNESKO-a, prepoznati i uvršteni na listu svetske kulturne baštine.
Freska Uspenje svete Bogorodice je 1961. godine na svetskoj izložbi u Parizu proglašena za najlepšu svetsku fresku čitavog srednjeg veka.
Tako su prošlost i budućnost manastira uzeti pod zaštitu, ali on i dalje rado prima posetioce i izaziva divljenje kako vernika, ljubitelja istorije, umetnosti i zanata, tako i običnih turista.
