U porti manastira u Čokešini koji je posvećen rođenju Presvete Bogorodice obeležena je 220. godišnjica boja u Prvom srpskom ustanku koji se dogodio 28. aprila, na Lazarevdan 1804. godine. Grad Loznica, Centar za kulturu „Vuk Karadžić“, Manastir i Mesna zajednica Čokešina, na tom mestu i danas su, po tradiciji, odavali poštu ustanicima koji su, braneći Srbiju od prodora Turaka ka Šapcu svi do poslednjeg od 303, položili živote na oltaru otadžbine.
Tim povodom je, posle posete mestu bitke i časa istorije za đake osnovne škole služena liturgija kojoj su uz veći broj građana prisusstvovali predstavnici grada Loznice i opštine Osečina, Vojske Srbije, zatim episkop Valjevski Isihije i više poštovalaca iz organizacija za negovanje tekovina oslobodilačkih ratova. Tačno u podne počeo je pomen čokešinskim junacima i položeni venci kraj spomenika gde je organizovana prigodna svečanost.
Šabački episkop Jerotej je Boj u Čokešini iz klisure Lipovačkog potoka uporedio sa Kosovskim, a junaštvo Braće Nedića iz Osečine sa Lazarevim zavetom. – To je bio ponovljeni Kosovski boj i stradanje za slobodu zlatnu i krst časni, rekao je episkop Jerotej, nazivajući Čokešinu svetim i zavetnim mestom. Pomoćnik gradonačelnika Loznice Milan Jugović podseća da je čast i privilegija biti na ovom svetom mestu, tu gde su temelji moderne srpske države, mestu gde se životima naših predaka osvajala sloboda:
– Srpski narod je kroz istoriju plaćao skupu cenu slobode, a upravo su ovi naši krajevi veoma često odnosili najveće žrtve. Bilo je tako i te 1804. godine kada su 303 ustanika predvođeni Dimitrijem i Gligorijem Nedićima suprotstavili se višestruko nadmoćnijoj turskoj vojsci u najezdi, ispisujući jednu od mnogih slavnih epizoda iz naše prošlosti koju je Leopold Ranke uporedio sa bitkom Grka protiv Persijanaca nazvanu Termopilskom. Ovi ljudi su svesno žrtvovali svoje živote da bi Srbija živela i mi smo im danas, kao što će to biti i naši potomci – večno zahvalni. Kao što su Nedići i ostali junaci ovog boja, zatim Anta Bogićević, heroji Cera, Gučeva i mnogi drugi znani i neznani izborili se i sačuvali nam slobodu, ostavili su nam zavet da istu tu neokrnjenu slobodu sačuvamo pokolnjeima koja dolaze, njima ostavimo.
On je primetio da ni danas, 220 godina posle, pozicija Srbije nije puno lakša nego te 1804. godine. I danas je kao tada, rekao je Jugović, ugrožena naša nezavisnost i sloboda, jer ponovo smeta odlučnost srpskog naroda da samostalno odlučuje o svom teritorijalnom integritetu. – Zapravo oni koji su počinili najveće ratne zločine pokušavaju da takvu etiketu stave srpskom narodu i da tako nešto uđe u đačke knjige i udžbenike.
– Danas nam je više nego bilo kada pre potrebno puno sloge i jedinstva, da se okupimo oko naše države i iskonskih vrednosti koje su nas održavale i sačuvale kroz vekove. Grad Loznica gradi kulturu sećanja sa ciljem da svoju mladost približi tradicionalnim vrednostima i korenima, jer poznavajući svoju prošlost uvek možemo izvući važne pouke za svoju budućnost, zaključio je Milan Jugović.
Puno fragmenata o Boju na Čokešini predstavio je istoričar Goran Vilić, upravnik Muzeja Jadra, a u umetničkom programu nastupio je guslar Milutin Đuričić, etno-grupa „Lozice“, recitatori Gimnazije „Vuk Karadžić“ i učenici lešničke OŠ „Petar Tasić“ izdvojenog odeljenja u Čokešini.
