Studentske obaveze na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dvadesetjednogodišnjeg Nikolu Mašića nisu sprečile da u svom rodnom mestu Bogatiću, održava poljoprivredno gazdinstvo uzgajajući ratarske kulture i baveći se stočarstvom. Kao jedan od najmlađih poljoprivrednika u ovoj opštini Nikola sa porodicom obrađuje oko 40 hektara zemljišta, a od kultura pretežno su zastupljeni kukuruz, pšenica, suncokret i detelina.
Kada je reč o stočarstvu u domaćinstvu Mašića trenutno se tovi oko 60 goveda, gaje bikove, mlečne krave, priplodne junice, a tu su i telad kao najlepši deo stočnog fonda.
-Broj stoke varira iz godinu u godinu u zavisnosti i od količine hrane kojom raspolažemo. Ove godine i pored suše, mi možemo reći da imamo solidne prinose koji će zadovoljiti naše potrebe. Na vreme smo obavili setvu, primenili agrotehničke mere i biće dobri rezultati uloženog truda i rada, kaže mladi Nikola.
-Goveda hranimo koncentrovanim hranivima, suncokret, soja, kukuruz, a od kabaste hrane jedu silažu i senažu, u proleće najčešće raž. U poslednjih par godina, kukuruz smo izbacili iz silaže i koristimo stočni sirak, jeftiniji je i može da se poseje nakon skidanja ječma, pa samim tim i smanjuje se cena koštanja hraniva koje dajemo našoj stoci. Bikove prodajemo sa 550 do 600 kilograma, rase su simentalac, frizijski holštajn i belgijsko plavo u kombinaciji sa simentalcem. Trenutno imamo oko deset krava i deset priplodnih junica koje očekujemo da će se oteliti krajem ove godine. Početnu laktaciju najčešće imamo od 20 pa naviše litara mleka dok neke krave daju i 30 do 40 litara, što na trenutnu cenu mleka, možemo reći da je isplativo. Bilo je bolje prošle godine, ove je malo niža cena plaćanja, ali redovna je pa se trpimo međusobno, sa osmehom kaže Nikola.
Akcenat nije na velikom broju teladi, već na proizvodnji što veće količine mleka, ističe Nikola dodajući da im je to osnovni i siguran izvor prihoda.
Mašići su prethodnih godina ugajali i do 350 svinja, ali su odustali od te proizvodnje s obzirom da je potrebno konstantno ulaganje „živog“ novca, dok je ishrana goveda jeftinija. Takođe, niska otkupna cena svinjskog mesa u poslednjih nekoliko godina, a onda i problemi sa afričkom kugom razlozi su zbog čega se ne vraćaju na svinjarstvo.
-Jeste jeftiniji ulaz svinjčeta, jer sada dobro tele od 160 – 170 kilograma ne možete nabaviti bez 900 – 950 evra, ali kasnije je sve drugačije, objašnjava Nikola.
Mašići koriste subvencije resornog Ministarstva u iznosu od 20 – 22 hiljade dinara po grlu tovnog govečeta, dok za grlo krave subvencija iznosi oko 30 – 35 hiljada dinara.
-Naravno da nam subvencije mnogo znače, taj novac koji dobijemo možemo da uložimo u mašine, u kupovinu nove stoke, svaka pomoć države je značajna, kaže Nikola.
Mašići su pšenicu ove godine zasejali na 15 hektara zemljišta, nešto manje su površine pod kukuruzom, suncokret zauzima pet hektara i uglavnom sve što pripreme zadovolji godišnju količinu potrebne hrane za stoku.
-Hranu obezbeđujemo iz sopstvenih kultura, a od mehanizacije imamo sve što je potrebno. Pre par godina kupili smo i novi traktor, imamo kombajn i svu priključnu mehanizaciju, jer smatram da ne bi bilo isplativo baviti se ovim obimom proizvodnje ukoliko bi plaćali usluge mehanizacije. Seljak da bi opstao mora da zatvori taj krug proizvodnje, jer kada bi sve plaćali, tu nikakv prihod i zaradu ne bi ostvarili, ističe Nikola.
Kao i svaki mlad čovek i Nikola ima želje i planove za budućnost, a nada se, kako kaže, velikom životnom uspehu.
-Prioritet mi je da završim fakultet, da se zaposlim u struci i u zavisnosti od plate videću da li treba i dalje da održavam ovakvu poljoprivrednu proizvodnju. Iskreno, stočarstvo je izuzetno teško i odgovorno, jer životinje zahtevaju dvadesetčetvoročasovni nadzor i negu. Radimo od jutra do sutra, ne možemo na letovanje, zimovanje, odmor u tom smislu ne postoji. Ako u firmi radim od ponedeljka do petka i imam solidnu mesečnu zaradu, nastavio bih samo da obrađujem zemljište, a od stočarstva bih odmorio, iskreno priča Nikola.
Najveća podrška u planovima i željama Nikoli su roditelji Nemanja i Biljana, baka, sestre Milica i Marija, kao i brat Đorđe.
Roditelji su svakako ponosni na sina Nikolu jer je odličan student i desna ruka na poljoprivrednom gazdinstvu, dok je Nikolin brat od svoje 14 godine zaljubljenik u automobile i poljoprivredni poslovi ga ne privlače. Sestre Milica i Marija još uvek su učenice, ali i podrška majci Biljani u poslovima koje mogu da obavljaju u ovom uzrastu.
Izvor/Foto: Šabac 24/7
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Projekat „Mačvanski domaćini“ sufinansira opština Bogatić.
