Srpska pravoslavna crkva obeležava 21. septembra Rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.
Mala Gospojina je jedan od najvećih zavetnih praznika. Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Pobožni roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu.
Ćerku Mariju dobili su u poznim godinama posle pet decenija braka.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira.
U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.
Kao i na Veliku Gospojinu, žene danas ne bi trebalo da se prihvataju poslova u kući i oko nje
Nekada je Mala Gospojina označavala vreme kada se počinje sa jesenjim oranjem i setvom. Veruje se da lepo vreme na ovaj praznik najavljuje vedru jesen i suvu zimu.
Često se za Malu Gospojinu kaže da je veseo praznik jer su jesenje svadbe obično počinjale od ovog datuma, posebno jer se verovalo da će ugovaranje braka na Malu Gospojinu doneti mladencima poseban blagoslov.
Pored toga mnogi slave Malu Gospojinu kao krsnu slavu, a održavaju se i brojni vašari i sabori, u čast Bogorodice, pa bi trebalo lepo da se sredite i obučete.U Šapcu se, u vreme Male Gospojine, više od jednog veka održava verovatno najpopularniji vašar u Srbiji.
Prema starom narodnom verovanju, lekovito bilje koje se sakupi između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, ali se od danas više ne ide u šumu, jer napolje izlaze zveri i i priroda se sprema za zimu.
