Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da je cilj da Srbija ostvari ove godine stopu privrednog rasta od 3,5 odsto, a da se do 2027. vrati u zonu visokog rasta BDP od šest i sedam odsto. Mali je podsetio da je 2019. godine, neposredno pre pandemije koronavirusa, stopa rasta našeg BDP-a bila 6,4 odsto.
“Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije i ogromnim stimulansima za razvoj naše ekonomije, mi smo 2018. polagano ubrzavali, 2019. još više ubrzavali, međutim desila se 2020. kada je krenula pandemija i upravo ka tim stopama rasta hoćemo da se vratimo, od šest i sedam odsto”, istakao je Mali.
On je rekao da će tome doprineti projekat Skok budućnost – Srbija 2027.
“U pitanju je upravo ta želja da se vratimo u zone visokog rasta naše ekonomije. Mi smo prošle godine prvi put prešli tu granicu od 69 milijardi evra kada je reč o vrednosti našeg BDP-a. Ove godine planiramo rast od 3,5 odsto, naredne godine četiri odsto. Mi smo prošle godine uprkos svim izazovima, kada je jedna Nemačka ostvarivala negativne stope rasta, imali privredni rast Srbije od 2,5 odsto. Očuvala svoju makroekonomsku stabilnost i sa stopama rasta koje sam naveo – da, realno je da mi idemo preko 90 milijardi evra vrednosti BDP 2027. godine”, rekao je Mali.
On je rekao da će 2027. godine, kada budemo domaćini specijalizovane izložbe Ekspo, ako nas geopolitička situacija posluži na pravi način, imati vrednost BDP od 100 milijardi evra i dodao da je to potpuno ostvarivo.
Od sutra primena sistema za prepoznavanje radnih dozvola u SR, SM i Albaniji
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da od sutra počinje primena sistema za prepoznavanje zajedničkih radnih dozvola između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
“Sutra je 5. mart, dakle stupa na snagu i biće primenjen sistem za prepoznavanje radnih dozvola između Severne Makedonije, Albanije i Srbije. To će mnogo da doprinese razvoju tržišta rada i fluktuaciji kadrova”, istakao je Mali. On je kazao da će to značiti da imate situaciju da neko ko ima radnu dozvolu, na primer, u Albaniji može da radi u Srbiji i obrnuto.
“Imajući u vidu visinu plata, stepen razvijenosti i visinu BDP-a, mi neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi upravo svoje rešenje i želju da radi naći u Srbiji”, rekao je Mali.
Izvor/foto: Tanjug
