Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije je, u cilju unapređivanja postupanja škola u oblasti zaštite od nasilja i reagovanja u kriznim situacijama, izmenilo i dopunilo Pravilnik o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
Izmene i dopune Pravilnika deo su aktivnosti kojima se jača vaspitna uloga škola i obrazovni sistem za prevenciju i odgovor na nasilje, donete su radi usaglašavanja sa izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a najznačajnija izmena odnosi se na uvođenje procedura postupanja zaposlenih u kriznim situacijama.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović objasnila je da su se zaposleni u školama u postupanju u kriznim situacijama do sada vodili Priručnikom, koji je definisao određene krizne situacije i preporuke za postupanje zaposlenih. Međutim, nakon tragičnih majskih događaja neophodno je bilo precizirati i formalizovati postupanje, definisati nove situacije i unaprediti procedure postupanja u kriznim situacijama, objasnila je Đukić Dejanović.
Iako određene krizne situacije ne možemo predvideti, svakako možemo raditi na osnaživanju, jačanju zaposlenih u školama za blagovremeno reagovanje u kriznim situacijama u cilju ublažavanja i minimiziranja posledica koji krizni događaj može da ima po fizičko i mentalno zdravlje učenika i zaposlenih i po organizaciju rada i funkcionisanje ustanove, rekla je ministarka i naglasila da upravljanje stresnom situacijom može da umanji posledice stresnog događaja.
Pravilnikom je predviđeno da škole imaju tim za krizne događaje, koji je podtim, odnosno deo Tima za zaštitu od nasilja, kao i program postupanja ustanove u kriznim događajima, koji se izrađuje kao obavezni i sastavni deo programa zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Definisane su krizne situacije koje na direktan ili indirektan način mogu pogoditi školsku zajednicu, kao i koraci postupanja u vreme i nakon kriznog događaja. Jasno je definisana uloga članova tima za krizne situacije, kao i uključivanje i saradnja sa drugim institucijama i ustanovama iz spoljašnje mreže zaštite (policija, hitna pomoć, vatrogasci, zdravstveni i socijalni sistemi i dr.).
Ovako precizirano postupanje i uloge omogućavaju bolje reagovanje, izvesnost i jednoobraznost postupanja ustanova. U cilju osnaživanja zaposlenih za postupanje u kriznim događajima pripremljen je i Priručnik sa smernicama i preporukama za postupanje, organizovanje rada škola nakon kriznog događaja, kao i preporuke za komunikaciju sa učenicima, roditeljima, zaposlenima, rekla je Đukić Dejanović i najavila za naredni period obuke za zaposlene na ovu temu.
Pored ovoga, pojačana je uloga Tima za zaštitu od nasilja, koji sada može procenjivati da li je neophodno da se tokom trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik udaljava iz škole, što u skladu sa novom merom iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iznosi najkraće pet radnih dana, a najduže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka. Prema rečima ministarke, tim to čini uvažavajući rizike, dosadašnje ponašanje učenika i izrečene mere, posledice i okolnosti situacije, bezbednost, uzrast i razvojne karakteristike deteta.
Ona je ukazala na to da su pojašnjene i procedure postupanja kada su deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom učesnici nasilnih situacija jer procedure moraju uvažiti nivo razvoja deteta. Precizirano je postupanje u situacijama kada učenici vrše bilo koji oblik nasilja prema zaposlenima, zbog kog se sada uvek primenjuju mere i aktivnosti propisane za treći, najozbiljniji nivo vršnjačkog nasilja (direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak, obaveštavaju se roditelji i spoljašnja zaštitna mreža).
Izmene Pravilnika o postupanju u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje dodatni akcenat stavljaju na preventivne aktivnosti u školi koje uključuju i roditelje i zaposlene, obavezu stručnog usavršavanja zaposlenih, ali i bolje planiranje programa zaštite na osnovu analize stanja, aktuelnih potreba škola i evaluacije rezultata prethodnog programa zaštite, što je preporuka Državne revizorske institucije.
Pojedine izmene se odnose na preciziranje postupanja u situacijama digitalnog nasilja i situacijama sumnje ili saznanja o trgovini ljudima. U izradu ovog podzakonskog akta, pored nadležnih institucija, bili su uključeni i predstavnici reprezentativnih sindikata, strukovnih udruženja psihologa i pedagoga, stručna javnost, navodi se u saopštenju.
