Roditelji moraju da budu svesni da deca oponašaju odrasle u svemu, pa i u načinu ishrane. Ako dete odrasta u porodici gde se ne jede i ne sprema, na primer grašak, teško da će u kasnijem periodu života poželeti da proba taj ukus. Ukoliko nemate naviku da uz svaki obrok poslužite salatu i jedete je, neće imati ni vaše dete – kažu nutricionistkinje–dijetetičari u Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu.
– Dok su mali najlakše im je usaditi da hrana predstavlja život. Preveliki broj naše dece i mladih ne hrani se u skladu sa svojim nutritivnim potrebama. To škodi svima nama. Zato bi trebalo na vreme da im se uvedu zdrave i raznovrsne namirnice u ishranu, a posebno da nauče da ne preskaču obroke. U ovome može da pomogne dečiji entuzijazam, uključite ih u sve faze ishrane, od kupovine, čuvanja namirnica, do pripreme jela – predlaže Marijana Ivanović.
Brza hrana, lisnato testo i drugi proizvodi iz pekare, grickalice, slatkiši, gazirana pića, neredovni obroci i fizička neaktivnost, dominiraju u svakodnevnom životu i dece i odraslih. To kod dece dovodi do pojave gojaznosti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, do povećanja masnoća u krvi, deformiteta kičme i niza drugih bolesti koje su mogle biti sprečene pravilnom ishranom. Mnogima je najlakše da detetu daju novac za užinu u školi, iako postoji zdravije i isplativije rešenje.
– Svesni smo da su škole okružene raznim restoranima brze hrane, deca kupuju za užinu to što im se nudi i mi tu kao pojedinci ne možemo ništa. Sa druge strane imamo roditelje koji i te kako mogu da utiču na svest svoje dece od malih nogu. Za pripremu obroka koje bi dete ponelo u školu potrebno je samo malo organizacije, a korist je nemerljiva i finansijski, a posebno za zdravlje. Mislim da je mnogo jeftinije napraviti proju za celu porodicu ili napraviti zdrav sendvič, nego kupiti hamburger ili nešto u pekari – kaže Aleksandra Danilović.
