Gazdinstvo Branka Jeftanovića iz vladimiračkog sela Dragojevac proznatljivo je po uzgoju autohtone rase goveda – buša. Pored 35 grla buša, u Brankovom domaćinstvu ima i 12 bivola, kao i 15 simentalki.
Buša je autohtono planinsko domaće goveče, koje je u bilo rasprostranjeno na širem prostoru Balkanskog poluostrva. Od ranog srednjeg veka pa sve do sredine 20. veka bila je dominantna rasa goveda u brdsko-planinskim predelima Balkana. Oplemenjivanjem sa drugim rasama, tokom 20. veka, dovedena je na ivicu opstanka. Zbog svojih osnovnih karakteristika ostala je van dometa hiperprodukcije i industrijalizacije. Manji procenat mesa u odnosu na kosti i manja količina mleka su osobine zbog kojih buša nije popularna za uzgoj. Međutim, njeno meso je čisto, jako aromatično i žilavo zbog čega je potrebna duža termička obrada.
Jedno od najvećih stada buše, od Crnog mora do Jadrana, sa preko 400 grla nalazi se na Staroj planine u selu Gornji Krivodol. Upravo sa Stare planine stigle su i Brankove buše.
-Odlučio sam se za buše zato što njihova ishrana nije zahtevna, kao i uslovi za uzgoj. Podnose odlično sve uslove i zimu i leto, bitno je samo da ne kisnu dugo kada su niske temperature. Prodajem mušku telad, a žensku ostavljam. Mleka imaju dovoljno za svoju telad, mogu da se muzu i da se mleko koristi i za ljudsku ishranu, ali su to male količine. Moj plan je da proširim broj, najverovatnije do 50 grla, kaže Branko.
Ova rasa je sitna i slabije razvijena od ostalih evropskih goveda. Za priplod se može koristiti i do 12 godina, a za to vreme otele osam do deset teladi. Buša rast završava sa tri do pet godina, a životni vek je oko 20 godina. Daje relativno malo mleka sa oko 6% mlečne masti. Laktacija traje kratko od pet do sedam meseci što omogućava visoku plodnost. Buša se dobro prilagođava uslovima sredine i otporna je na zarazne i parazitske bolesti. Zbog čvrste i kompaktne građe, korišćena je i za rad.
Zanimljivo je da Jeftanovići svoja goveda svakog dana puštaju na pašu pored reke Save i tu borave tokom celog dana.
-Prostor pored reke obezbedili smo tako da ne mogu da odu daleko i to je za njih najbolji mogući boravak. Kada su u prirodi i same biraju travu i kada imaju slobodno kretanje na većem obezbeđenom prostoru, mogu reći da im najviše prija. Tokom letnjeg perioda pored reke i prenoće, a zimi su u natkrivenom prostoru koji je u neposrednoj blizini. Tada je potrebno i da ih dohranjujem svako jutro i veče, objašnjava Branko.
Ljubav prema stočarstvu Branko je preneo i na svoju decu, pa su tako u svakodnevnim poslovima oko goveda angažovani sin Nemanja (14) i kćerka Nikolina (12).
Ovaj četrdesetogodišnji vredni stočar bušama u društvo doveo je i 12 bivola. Tokom naše posete, kako kaže Branko, po kazni nisu bili na reci, jer ih je jako teško isterati iz vode.
-Moram da im ograničim boravak na reci jer ne žele sami da izađu iz vode, po ceo dan leže u reci. Bezobrazni su i ne slušaju me, sa osmehom dodaje Branko.
Međutim, takvo ponašanje ne čudi. Bivoli imaju puno lojnih, a malo znojnih žlezda na koži i boravak u vodi i blatu, omogućava rastvaranje masnih naslaga na koži, čime regulišu telesnu temperaturu tokom leta, kao i čišćenje od spoljnih parazita. U Srbiji ih je najviše na Pešteru i okolini Preševa i Bujanovca.
Inače, Jeftanovići na 18 hektara obradivog zemljišta uzgajaju pšenicu, kukuruz, suncokret, soju i detelinu u cilju obezbeđivanja stočne hrane, a s obzirom na veoma sušnu godinu, kako ističu, postoji mogućnost da neće uspeti da obezbede godišnje potrebe.
Branko koristi državne subvencije za autohtone rase u iznosu od 30 hiljada dinara po grlu bivola, dok su za buše od 12 do 18 hiljada dinara. Takođe, koristi i subvencije po hektaru.
Zanimljivo je istaći da je Branko pet godina gajio i galopere, ali je i pored velike ljubavi prema konjima, ipak odustao od tog posla jer zahteva velika ulaganja. Trenutno ima jednog konja, koji je miljenik cele porodice, posebno najmlađih članova.
Izvor/Foto: Šabac 24/7
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Projekat „Posavotamnavski domaćini“ sufinansira opština Vladimirci.
