Na devetočlanom domaćinstvu Miladinovića iz vladimiračkog sela Vukošić veći deo posla je u rukama tridesetosmogodišnjeg Mihajla. Međutim, ovaj vredni poljoprivrednik zaposlen je i u javnom preduzeću „Izvor“ u Vladimircima, pa u održavanju gazdinstva pomažu roditelji, brat, supruga i četvoro dece. Roditelji Zoran i Nadežda, brat Miloš i supruga Svetlana su najveća podrška, ali i najstariji sin Jovan koji ima 16 godina, kćerka Katarina sedam, sin Stefan pet, dok je najmlađi član porodice jednogodišnji Lazar.
Miladinović u svom posedu imaju šest hektara zemljišta, a obrađuju 30 hektara. Najzastupljenije kulture su pšenica, ječam, zob, kukuruz (najviše za silažu).
-Količine koje posejemo, gotovo da podmire godišnje potrebe za ishranom stoke. Ova godina će verovatno biti sa mnjim prinosima, jer je posebno ovaj deo Srbije pretrpeo veliku sušu. Dva i po meseca ni kap kiše nije palo. Kada je bila najpotrebnija za Svetog Iliju i Petrovdan, nismo je dobili. Sigurno se sve odrazilo i na kvalitet silaže, prinosa, zrna, ali šta možemo.
Mihajlo je po obrazovanju mašinski tehničar, a nakon služenja vojnog roka, završio je i zanat – rukovalac građevinskim mašinama. Za razliku od Mihajla, brat Miloš je napustio posao i potpuno se posvetio životu na selu.
-Brat i ja smo rođeni na starom delu placa gde smo živeli sa stricem, pa je otac izgradio kuću i još dok smo bili deca, preselili smo se ovde gde i danas živimo. Imam četvoro dece, kada me pitaju da li planiramo još dece, ja uvek odgovorim da je red na brata da se oženi, a što se nas tiče, nikad se ne zna, možda bude i peto, sa osmehom priča Mihajlo.
Život na selu jeste lep, ali je znatno teži u odnosu na život u gradu, kaže Mihajlo.
-Nama na selu je mnogo teže, jer ljudi u gradu kada dođu sa posla završili su svoje obaveze, dok nas po dolasku iz firme, kući čekaju poljoprivredni poslovi. Čini mi se da u gradu ljudi imaju malo više vremena za sebe, dok je na selu to drugačije. Međutim, da ostanem na selu bila je moja želja i ne kajem se. Mi smo najpre sadili kropmir, probali smo i tov svinja, pa smo se ipak odlučili za tovnu proizvodnju i bazirali se na proizvodnju mleka. Trenutno imamo 20 grla krava junica i ženskih teladi i plan nam je da sve što se ubuduće bude telilo, da ostavljamo samo žensku telad, kako bi proširili proizvodnju mleka. Razmišljamo i o tovu bikova, ali videćemo. To zahteva i uzimanje još zemlje u zakup, jer će biti potrebna i veća količina hrane, objašnjava Mihajlo.
Miladinovići koriste podsticaje resornog Ministarstva na kvalitetna grla, kao i premije za mleko.
-Bilo je 40 hiljada dinara po grlu, a sada oko 55 hiljada dinara, dok je 100 hiljada dinara po svakoj junici koja ostane u proizvodnji. Takođe tu su i subvencije po hektaru za zemlju koja je u našem posedu. Da nije subvencija, ne bismo uspeli opstati u proizvodnji. Premija za mleko nam je najsigurnija, legne na račun svaka tri meseca.
Do domaćinstva Miladinovića vodi još uvek neasfaltiran put, ali kako saznajemo, igradnja ove deonice nalazi se u planu aktivnosti opštine Vladimirci.
-Imamo obećanje predsednika opštine, verujemo da će biti ispunjeno. Moja je želja da mi deca ostanu na selu i naravno da im treba asfalt. Voleo bih više nego blo šta na svetu da mi deca ostanu ovde. Ja sam u ovu priču ušao svim srcem, zapravo ne samo ja nego cela porodica. Sin Stefan već govori da će biti veterinar kada poraste i ja sam tu da to podržim. Što da ne, biti veterinar u svom selu je nešto jako lepo. Imam ih četvoro, nadam se da će bar neko ostati na ovom gazdinstvu, kaže Mihajlo.
Da bi sačuvali sela, pre svega država mora da stane iza mladih i da ih podrži, naglašava Mihajlo.
-Poljoprivreda je pala na niske grane, ovim merama koje država sprovodi, mislim da će se situacija i u ovoj oblasti popraviti. Pojačanom premijom, subvencijom po grlu, ali osnova svega je i podrška porodici. Država treba da ulaže u mlade i perspektivne ljude na selu, da ne bi jednog dana ostali bez hrane. Mi smo ljudi koji nemaju radno vreme, dan i noć smo aktivni, proizvodimo zdravu hranu i ono što niko ne može da ospori, grad živi od sela, ističe Mihajlo.
U narednim godinama Miladinovići planiraju da uvećaju broj grla, isključivo ostavljanjem ženskih teladi, jer je krajnji cilj uvećanje proizvodnje mleka. Želja je i kupovina još zemljišta jer poseduju gotovo sve priključne mašine za njegovu obradu, čime će značajno uvećati i sopstvenu proizvodnju stočne hrane. Nedostaje samo jedan kombajn, čija se nabavka već uveliko planira.
Uslovi za kvalitetan život u vladimiračkom selu Vukošić postoje, nema mnogo deonica koje je potrebno presvući asfaltom, a i rekonstrukcija niskonaponske mreže je u toku. Objekat osnovne škole je u dobrom stanju, a ono što pomalo rastužuje jeste činjenica da će kćerka Katarina ove školske godine biti jedini đak prvak.
-Katarina je godinu ranije krenula u školu, trenutno je jedina đak prvak, međutim sledeće godine u našem selu biće 11 prvaka. To je jedan lep podatak, imamo dece u selu, ali može i trebalo bi da bude mnogo bolje, kaže Mihajlo.
Za nešto starije takođe ima zanimljivih sadržaja u Vukošiću, pored lova koji je izuzetno zastupljen na području čitave opštine Vladimirci, tu je i seoski fudbalski klub na čije utakmice i dalje dolazi veliki broj ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu.
Izvor/Foto: Šabac 24/7
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Projekat „Posavotamnavski domaćini“ sufinansira opština Vladimirci.
