Farma svinja mladog Ivice Kneževića iz vladimiračkog sela Provo, kapaciteta 500 tovljenika jedna je od retkih u kojoj nije registrovana afrička kuga. Tovom svinja Ivica, koji je po struci veterinar, bavi se već sedam godina, a najveći izazov sa kojim se do sada susreo svakako je ova zarazna bolest domaćih svinja koja je još uvek prisutna u Mačvanskom upravnom okrugu i pojedinim delovima Srbije.
-Na samom početku bavljenja tovom počeo sam sa manjim brojem svinja, oko stotinu, pa sam vremenom povećavao taj broj i sada farma radi u gotovo punom kapacitetu sa oko 500 svinja. Na ovakvim farmama obavezne su jake biosigurnosne mere kako bi se obezbedila adekvatna zaštita od bakterija i virusa, a zbog registrovane afričke kuge svinja u našoj zemlji te mere su morale biti još intenzivnije, objašnjava Ivica.
Česte dezinfekcije prostora, presvlačenje zaposlenih na farmi, samo su deo preventive koju treba odgovorno sprovoditi svakog dana.
-Na mojoj farmi zaposlen je samo jedan radnik, tako da smo samo nas dvojica u najkritičnijem periodu, kada je afrička kuga registrovana i u Provu, imali pristup farmi i direktan kontakt sa životinjama.
Prošle godine afrička kuga je uzela veliki danak i desetkovala proizvodnju na farmama u našoj zemlji. Zbog toga kilogram presetine žive vage koštao je od 500 dinara i dostizao čak i preko 800 dinara, jer zbog nastale krizne situacije kupci daju koliko prodavac traži. Na osnovu zvaničnih podataka, u Srbiji je samo do septembra prošle godine zbog afričke kuge uginulo oko 3.900 svinja, a prinudno je eutanazirano više od 42.000 komada, među kojima je bilo više hiljada krmača.
Kako ističu uzgajivači svinja veliki problem je i zabrana obnavljanja rada farmi zbog afričke kuge, koju je moguće ponovo pokrenuti nakon 60 dana od poslednjeg slučaja zaraze na određenom području. Samim tim produžiće se i problemi – zadržaće se visoke cene svinja, kao i mala ponudu na tržištu i u narednom periodu.
-Provo je bilo među najvećim žarištima u celoj Srbiji. Od oko 160 domaćinstava koja se bave uzgojem svinja, u 125 zbog potvrđene afričke kuge, sve su eutanazirane. Kao veterinar bio sam uključen u celokupnu organizaciju kontrole zaraženog područja i sprovođenja svih mera u opštini Vladimirci. Nakon uzorkovanja krvi svinja i potvrde zarazne bolesti, životinje su eutanazirane u domaćinstvima, odakle su posebne ekipe obavljale transport na prethodno određeni deo državnog zemljišta na kom su iskopane jame u koje su svinje zatrpavane, uz zakonom tačno određen tretman, ističe Knežević.
Opasnost od ponovne pojave afričke kuge nije prošla, zbog čega su mere prevencije i zaštite svinja na farmama od ključnog značaja.
-Savet svim uzgajivačima svinja je da se ne opuštaju, jer je opasnost od zaraze i dalje prisutna. Najvažnije je da na pravilan način sprovode sve biosigurnosne mere na svojima farmama. Takođe, potrebno je smanjiti broj poseta na domaćinstvima koja poseduju farme, odnosno da se broj lica koja dolaze u kontakt sa prostorijama i životinjama svede na minimum, uz obavezno korišćenje zaštitne opreme, priča Knežević.
Tovnih svinja na tržištu trenutno nema dovoljno, a cena se kreće u rasponu od 220 do 230 dinara bez PDV-a.
-Sada imamo situaciju da je cena praseta koje je namenjeno tovu na farmama izuzetno visoka i premašuje 600 dinara po kilogramu, pa tako prase od 25 kilograma košta 16.500 dinara, a tovna svinja od 110 kilograma 25.000 dinara. Tu sad nema neke velike matematike o zaradi. Međutim, kada se ubaci novi tunus, postoji i nada da će biti bolje stanje na tržištu, objašnjava Knežević i posebno ističe da je sam uzgoj svinja specifičan.
-Potrebno je četiri do pet godina rada, da bi se video rezultat, odnosno ostvario prihod, ali ja ovaj posao volim i smatram da mogu da obezbedim solidnu zaradu. Ne posedujem mnogo svoje hrane, uglavnom kupujem gotovu koncetrovanu, imam manji silos kapaciteta 12 tona i sve na farmi je automatski povezano, hranilice se same pune, tako da je fizički posao sveden na minimum, kaže Knežević.
Tovljene svinje sa ove farme odlaze u najvećem broju u klanicu „Trlić“ iz Uba.
Republičke subvencije u iznosu od 1.500 dinara po jednom tovljeniku Ivica pozitivno ocenjuje.
-Kada se kaže 1.500 dinara po tovljeniku to ne deluje kao značajna pomoć, ali ako ja utovim i prodam oko 1.000 tovljenika to je onda zaista veliki iznos koji država isplaćuje poljoprivrednicima, iskreno priča Ivica i dodaje da su isplate redovne i bez nekih većih kašnjenja.
Dražava daje subvencije i za izgradnju i opremanje objekata za uzgoj svinja, što je Ivica takođe jednim delom iskoristio, a ono što je jedini problem u ovoj oblasti poljoprivrede je jako promenljiva cena.
-Prošle godine u avgustu cena je bila 280 dinara bez PDV-a, a sada je ta ista svinja 240 dinara. Ko predaje na veće količine, na taj način izgubi nekoliko miliona dinara. Minimalna cena koja može biti prihvatljiva u ovom trenutku s obzirom na visoke cene hrane, je oko 250 dinara bez PDV-a, kako bi i mi uzgajivači zaradili neki dinar, da ne bude da radimo uzalud, jer svako može da se uveri da ni ovaj posao nije lak. Zahteva veliko ulaganje, zaštitu, trud, vreme i predan rad, zaključio je Knežević.
Izvor/Foto: Šabac 24/7
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Projekat „Posavotamnavski domaćini“ sufinansira opština Vladimirci
