Višegodišnje bavljenje stočarstvom porodice Marković iz Riđaka, kod mladog Mihajla pretvorilo se u ljubav prema ovoj grani poljoprivrede, pa tako nakon šest godina ovaj vredni dvadesetdevetogodišnji Vladimirčanin donosi odluku da otvori klanicu. Na ovom gazdinstvu nekada se uzgajala stoka, ali sada su u ponudi pored svežeg i roštiljsko meso i kobasica.
-Pre otvaranja klanice bavili smo se uzgojem ovaca, imali smo oko 150 grla, kao i oko 200 svinja. Kasnije smo došli na ideju da otvorimo jednu mini klanicu. Pre šest godina Fond za razvoj Republike Srbije doneo je pravilnik za fleksibiliti objekte koji su dozvoljavali klanje malog kapaciteta. Iskoristili smo te podsticaje i kredite i uspeli da pokrenemo biznis, a vrednost investicije tada je bio oko 200 hiljada evra sa pratećim objektima i infrastrukturom, kaže Mihajlo.
Mesečni kapacitet klanice je 250 svinja, 50 bikova, 100 prasadi i 100 jagnjadi.
-U okviru klanice funkcionišu četiri komore, linija klanja, prerade i konfiskata SPŽP koja je jako značajna u ovom poslu. Trenutno zapošljavamo osam radnika i ovde su svi gotovo od samog otvaranja firme. U našu klanicu se doprema stoka iz svih krajeva Srbije, kao i od vladimiračkih domaćina, ali glavna sirovina nam stiže iz Mačve. Trenutno, tržište je dobro, ali cena baš i nije zadovoljavajuća, navodi Mihajlo.
Uzgajivači stoke uglavnom nisu zadovoljni otkupnom cenom i često navode da klaničari imaju veliku dobit, a Mihajlo kao klaničar tvrdi da svako ima svoju muku.
-Nikome nije lako, ni uzgajivačima, a ni nama klničarima. Tu smo da sarađujemo, razgovaramo i da napravimo zajednički kompromis i cenu. Ne treba zaboraviti da mi klaničari imamo velike rahode, obaveze i poreze prema državi, zaposlenima, što uzgajivači stoke često ne razumeju, ali atosmo tu da ragovorom rešimo sve i pronađemo najbolje rešenje za obe strane. I cene u mesarama često se koriguju, čim padne cena stoke na tržištu i za krajnje korisnike se snižavaju. Ja konkretno nemam mesaru, radim samo veleprodaju, ali generalno posmatrajući situaciju, trebalo bi i u mesarama sniziti cene, kaže Mihajlo.
Zbog pojave afričke kuge u Srbiji je desetkovan stočni fond pa su sa brojnim problemima bili suočeni i klaničari.
-Afrička kuga nam je stvorila nenormalne probleme, kako smo to sve izdržali znamo samo mi i proizvođači. Oporavak je počeo, svi se trude, ali za to je potrebno vreme, objašnjava Mihajlo.
Mihajlo je po struci mašinski tehničar, još uvek nije oženjen, živi sa dedom i babom dok su roditelji u drugom gazdinstvu. Kako ističe, posao se iz godine u godinu konstantno širi, pa neke posebne planove za povećanje kapaciteta klanice još uvek nema.
-Roditelji se ne bave poljoprivredom, ali su podrška u svemu što radim. Nikada nisam želeo da napustim selo i odem u grad. Ja volim Vladimirce i Riđake, volim posao koji radim od kako znam za sebe i zadovoljan sam onim što imam i poslom kojim se bavim. Ne bih ništa menjao, priča Mihajlo.
Dugoročni planovi za ponovno pokretanje uzgajanja stoke postoje, ali za to je potrebno vreme i kako ističe Mihajlo, nije prioritet o kom treba odlučivati u ovom trenutku.
-Želim korak po korak. Prvo da se proizvodnja u klanici dovede na neki kontinuirani nivo koji želim, pa ćemo onda razmišljati i o pokretanju sopstvene farme, ističe Mihajlo.
Unapređenje poljoprivrede i bolji položaj poljoprivrednika Mihajlo vidi u udruživanju i posebno ističe da se ne može očekivati dobra zarada i stabilna proizvodnja ukoliko, na primer u stočarstvu, gazdinstvo gaji desetak svinja ili goveda.
-Moramo da počnemo da se bavimo velikim stvarima ukoliko želimo da živimo od svog posla. Sa desetak grla stoke to se ne može obezbediti, ali sa stotinu sigurno može. Takođe, u zadrugarstvo se ne razumem mnogo, ali možda bi i to bilo rešenje za male proizvođače, jer u današnje vreme samo funkcionisanje zadruga može efikasnije da se kontroliše i spreče eventualne zloupotrebe, s obzirom da starije generacije imaju ružna iskustva iz prošlosti, kaže Mihajlo.
Pored Mihajlovog gazdinstva pre šest meseci prošao je prvi asfalt i kako ističe, da bi sela opstala i da bi zadržali mlade na svojim gadinstvima, jako je bitna i komunalna i infrastrukturna opremljenost.
Izvor/Foto: Šabac 24/7
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Projekat „Posavotamnavski domaćini“ sufinansira opština Vladimirci.
