Nakon 40 godina života i rada u Beogradu, Živan Šević sa porodicom donosi odluku da se vrati u rodno Provo i da na svojoj dedovini nastavi da se bavi poljoprivredom. Penzioner je već pet godina, ali još uvek, kako kaže, ima snage i volje da obavlja ovaj fizički izuzetno zahtevan posao, a u svemu veliku pomoć ima od supruge i sinova.
Na 23 hektara zemljišta od čega je pet hektara u vlasništu Ševića, zastupljene su pretežno ratarske kulture, soja, pšenica, ječam, kukuruz, a sledeće godine Ševići planiraju i uzgajanje suncokreta.
-Pored toga bavimo se i stočarstvom, imamo deset muznih krava, 20 grla bikova, predajemo i mleko oko 120 litara na dnevnom nivou. Moram da naglasim da su životinje velika obaveza i odgovornost, njihova ishrana, zdravstvena nega i zahtevaju stalni nadzor. Mi nigde ne možemo da odemo od kuće na odmor ili neko veselje, neko uvek mora da je tu i da brine o stoci. Međutim, za svakog poljoprivrednika stoka se smatra živim novcem. Koliko god mleko nije skupo, sada je oko 52 dinara bez premije, a oko 70 dinara sa njom, ipak i to znači. Za nas četvoro to su jedina redovna i sigurna primanja uz naravno moju penziju, tako da nam znači mnogo, objašnjava Šević.
Ratarske kulture Ševići uzgajaju najviše za potrebe ishrane stoke. Zbog niskih otkupnih cena, kao što je 21 dinar za pšenicu, uzgajanje ratarskih kultura u cilju dalje prodaje nije isplativo, tvrdi Živan.
-Nije lako biti poljoprivrednik, ali ipak najbolje je kada si svoj gazda, iskreno priča Živan.
Problem seoskih sredina širom Srbije, prisutan je i u Provu. Starije neženje u domaćinstvu su Živanovi sinovi blizanci, Predrag i Nenad koji imaju 37 godina.
-Oni su mi najveći problem jer se nisu još uvek oženili, a nema ni najava da će do toga doći. Nenad je završio za automehaničara, dok je Predrag napustio školovanje, međutim nije problem naći posao i zaraditi, problem je što sada teško mogu pronaći devojku koja bi pristala da živi na selu, navodi Živan.
Svima je lepo kada se gleda trpeza za stolom, ali sve to treba odgajiti, seljak radi ne 24, nego 25 sati dnevno. Dobra strana seoskog života je što nam je hrana zdrava, jer kada gajiš za sebe trudiš se da bude što manje pesticida i ostale hemije. Imamo svoje meso, mleko, povrće i o tome ne brinemo, objašnjava Živan.
Provo je veliko i dobro infrastrukturno uređeno selo u opštini Vladimirci, a poseban značaj za meštane ima blizina reke Save uz čiju se obalu nalaze brojne vikendice. Provo je jedno od lepših sela Posavotamnave, imamo sve i školu i Dom zdravlja, čak i dve crkve, samo banku nemamo, ostalo nam je sve dostupno. Potrebno je još samo dotrajale i stare bandere zameniti novim na određenim mestima, kako bi i elektromreža bila stabilna usled vremesnkih nepogoda, kaže Živan.
-U Provu je nekada bilo oko 1.200 domaćinstava, sada imamo aktivnih oko 630 gazdinstava. Mladih nema mnogo i dolazim do zaključka da normalni momci i devojke teško uspevaju da nađu svoj par i venčaju se. Nije što su moji sinovi, ali evo vredni su, ne piju, ne drogiraju se, zdrava i normalna deca, kao i većina drugih koja ipak ne uspevaju da zasnuju svoje porodice. Neko čudno vreme je došlo i ne znam kako smo dospeli kao društvo i zemlja u takvu situaciju, ističe Živan.
Istu brigu sa Živanom deli i njegova supruga Dragica. Najveća želja joj je da se sinovi ožene.
-Teram ih da se žene, ali nema efekta. Rekla sam neću više ni da kuvam, ni da perem, ali ne vredi, popustim pa ponovo isto. Njihove generacije sad već imaju veliku decu. Kada se neke godine pređu i ostanu neženje, tu kasnije nema spasa, bude još teže. Evo ja sam živela i radila u trgovini u Beogradu, kada smo došli ovde radila sam i u Provu u prodavnici, ali kada smo proširili proizvodnju ovde u domaćinstvu posvetila sam se samo ovom poslu. Ja još malo punim 60 godina, a moram da radim kao da mi je 30. Teško je, ali i buduće snajke treba da znaju da će imati svaku podršku i mene kao svekrve i mog supruga. Sigurno neće biti sav posao na njima mladima, jer i oni treba da žive, provedu se, a obaveze se podele. Mi ujutru kada ustanemo zna se šta ko radi. Jedno muze, drugo čisti, hrani stoku, pomažemo jedni drugima, kaže majka Dragica.
Braća Predrag i Nenad nisu bili raspoloženi da pričaju sa našom ekipom, ali ono što je sigurno, spremni su za brak i nadaju se da će uskoro i upoznati devojke sa kojima će zasnovati svoje porodice.
Planove po pitanju širenja poljoprivredne proizvodnje ili nekih novih investicija Ševići trenutno nemaju, jer to smatraju velikim rizikom. Kako ističu, sačekaće još malo da se stabilizuje situacija u zemljama koje su trenutno ratna žarišta, pa onda razmišljati o nekim novim ulaganjima. Koriste subvencije koje Ministarstvo poljoprivrede isplaćuje po hektaru, premije za mleko i kako naglašava Živan, o kreditima i ne razmišljaju, jer kada legne želi mirno da spava.
Izvor/Foto: Šabac 24/7
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Projekat „Posavotamnavski domaćini“ sufinansira opština Vladimirci.
