Foto/Spc/Diptih Pećka Patrijaršija
Kako su srednjovekovni životopisci svetaca zapisali, Stefan Dečanski je kao mladić bio oslepljen na dvoru svoga oca Milutina, zbog “raznih spletki i ljudskih planova”, a zapravo je “đavo izazivao nemire među najbližima”.
Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola, u hramu na Ovčem polju, i obećao mu da će mu vratiti vid. Svetac mu je pokazao njegove oči, rekavši:
„Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
Pet godina proveo je sveti Stefan sa porodicom u Carigradu kao zatočenik, u manastiru posvećenom Svedržitelju (Pantokratoru). Svojom mudrošću, učenošću, podvigom, krotošću, blagočešćem i trpeljivošću, Stefan je zadivio ne samo monahe u manastiru, već i čitav Carigrad.
Svetitelj je čudotvornom blagodaću vratio vid oslepelom kralju Stefanu. Diptih iz Pećke patrijaršije oslikava taj susret.
Na ovoj slici ruskog umetnika Sergeja Efoškina Sveti Nikola isceljuje Stefana Dečanskog u Carigradu gde je oslepljeni kraljević bio poslat u izgnanstvo. Biografi pišu da je u petoj godini zatočenja, na svenoćnom bdeniju uoči Nikoljdana a u vreme čitanja žitija, Stefan doživeo čudesno viđenje gde mu se javio utešitelj sa Ovčeg polja. Tom prilikom Sveti Nikolaj je nesretnog mladića osenio krsnim znamenjem, dotakavši njegove oči i rekavši: “Gospod naš Isus Hristos, koji je slepome od rođenja povratio vid, i tvojim očima sada daje zdravlje!“. Svetac je potom nestao a Stefan, sav drhteći, dođe k sebi i progleda kao i ranije. Neizrecivo milosrđe Božje dugo nikome nije otkrivao. Sa štapom u ruci i sa povezom preko očiju izašao je iz hrama, tiho se povukavši u svoju keliju.
