Metaloplastika. Simbol Šapca. Nekad gigant, danas velika nada…
Šta možemo da očekujemo u novoj sezoni od dvostrukog šampiona Evrope (1985. i 1986), sedmostrukog prvaka Jugoslavije i četvorostrukog osvajača kupa SFRJ?
O rukometnim ciljevima iz prve ruke saznajemo u ekskluzivnom intervjuu za naš portal od Vladana Matića (53), od rođenog Šapčanina koji se posle igračke i trenerske uspešne i uzbudljive karijere, posle 29 godina vratio u rodni grad i već u prvoj sezoni sa Metaloplastikom osvojio Superkup Srbije.
ŠABAC 24/7: Šabac od 1988. godine čeka na titulu prvaka države – da li je došlo vreme za jedan takav trofej?
MATIĆ: Čitav grad i Mačvanski okrug čekaju na tako nešto, ali budimo realni – još nismo zreli za titulu, ali smo na dobrom putu za tako nešto u budućnosti. Pored supermoćne Vojvodine, pored Partizana, Dinama iz Pančeva, Dubočice i Crvene zvezde, šampionski pehar je još daleko. Ali, računajte na nas da ćemo se boriti za sam vrh tabele, za plej-of, to nam je obaveza.
ŠABAC 24/7: Prošle sezone ste bili treći s Metaloplastikom, da li je sada ekipa jača ili slabija?
MATIĆ: Sada smo mlađi! A to treba da bude naš adut i u budućnosti, na dugoročnom putu stvaranja moćne Metaloplastike. Doveli smo mlade rukometaše koji će za godinu-dve činiti okosnicu ekipe. E tad možemo da napadnemo titulu!
ŠABAC 24/7: Dugo ste u Mađarskoj, tamo vam je i porodica, pa otkud vi nama opet u Šapcu?
MATIĆ: Supruga i dvojica sinova žive u Segedinu, ali me povukla i dovukla nostalgija. Ljubav prema ocu i bratu koji su ovde, ljubav prema rodnom gradu i sportski izazovi. Za Metaloplastiku sam kao igrač debitovao sa 17 godina, imao sam prilike da gledam sve one naše superasove, rukomet je moj život. Od prokletog rata, umesto da vidimo sve njihove naslednike ponovo na evropskom tronu, usledio je pad. Došao sam da pomognem koliko god mogu. Eto, igraćemo i Kup Evrope, pa korak po korak, sledeći ciljevi nek budu Liga Evrope, a onda i Liga šampiona, što da ne. Samo, vremena su teška, sve se svelo na novac.
ŠABAC 24/7: Ni rukomet više nije isti?
MATIĆ: Ma, ni blizu. Taj sport se pročišćava i sve više naginje košarci. U Evropi se sad igra rukomet s manje kontakata, igrači su zaštićeniji kod sudija, kažnjavaju se grubosti. Nažalost, samo kod nas se još igra tako prljavo, pa me gledaju kao budalu kad forsiram moderan rukomet. Kažu mi – igrate mlako! Ma, hoću da igramo moderno, brzo. Svi ti surovi dueli idu u istoriju. Publika hoće da uživa u lepim i atraktivnim potezima. Srećom, za takav stil imam plejadu golobradih mladića u ekipi, na njima ćemo zasnivati igru i u novoj sezoni. Baš na prošlonedeljnom turniru u Makedoniji, na kom smo pobedili i Pelister, dobili smo satisfakciju od rivala i komentar – “ne znamo imena vaših igrača, ali ta deca su suvo rukometno zlato”.
ŠABAC 24/7: Možemo li našu dvoranu da, konačno, napunimo do vrha?
MATIĆ: Navijači predstavljaju vetar u leđa svakom klubu. Prosečno nas je gledalo 1.500 do 2.000 ljudi. Na onim većim utakmicama poseta je išla i do 2.500-3.000 gledalaca prošle sezone. Jedan od prioriteta će nam biti da dobrim igrama zaslužimo dupke punu dvoranu. E, to bi bilo najlepše lice Metaloplastike. Idemo redom…
Iskusan je Vladan Matić. Bivši je selektor Mađarske i Srbije. Bio je prodoran i konkretan kao levo krilo. Šabački sportski ponos je ponovo u sigurnim rukama.
