Jelena Ćirić sa transplantiranim bubregom živi 11 godina, a Maja Veselinović priprema se za transplantaciju i priželjkuje da što pre bude stavljena na listu čekanja za ovu operaciju. Veća je verovatnoća da će u jednom momentu nama zatrebati organ nego što ćemo postati donori, ističe dr Katarina Ostojić Bukvić, internista–nefrolog Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu.
U Službi nefrologije sa dijalizom trenutno je na hemodijalizi 107 pacijenata. Maja Veselinović jedna je od njih. Svakog drugog dana ova mlada žena dolazi u šabačku bolnicu gde na hemodijalizi provede četiri i po sata. I tako već sedam godina. A kada nije na dijalizi radi opsežne preglede celog organizma koji su neophodni da bude stavljena na listu čekanja za transplantaciju.
– Moji zdravstveni problemi počeli su pre 13 godina sa otocima oko gležnjeva. Prvo sam lečena od glomerulonefritisa, potom mi je utvrđena terminalna bubrežna insuficijencija. Trudim se da mimo dijalize živim najbolje što mogu, da priuštim sebi neka sitna zadovoljstva, da pokušam da od života izvučem maksimum. Nadam se da će analize koje trenutno radim dati željeni rezultat i da ću dobiti taj poziv koji će sve da promeni – priča Maja Veselinović.
Do sudbonosnog poziva koji joj je podario drugu šansu za život, Jelena Ćirić pet godina provela je na hemodijalizi. Ova mlada Šapčanka dijabetičar je još od predškolskog uzrasta, a problemi sa bubrezima počeli su 2008. godine. Nakon obavljenih priprema koje su protekle dobro, stavljena je na listu čekanja za transplantaciju. Ubrzo iz Vojnomedicinske akademije u Beogradu je obaveštavaju da su pronašli podudarnog donora bubrega.
– Transplantacija je bila kadaverična, odnosno sa mrtvog donora. Ko je donor o tome se ne govori,takva su pravila, a mnogo me interesovalo od koga sam dobila bubreg i bila uporna da dobijem bar neku informaciju. Saznala sam da je moj donor muškarac koji je u trenutku moždane smrti imao 42 godine. Zbog njega 11 godina živim savršenim životom, novim životom. Transplantacija organa podrazumeva i neka pravila, ali mi ništa ne pada teško – ističe Jelena Ćirić.
Ne mogu se izbrojati sve priče pacijenata koje je za deceniju rada u Službi nefrologije sa dijalizom čula dr Katarina Ostojić Bukvić. I najlepše i one tužne povezuje jedna nit, a to je nada da će se svest građana po pitanju doniranja organa promeniti. Podaci iz nefrološke ambulante su neslavni: za proteklih pet godina urađene su tek tri transplantacije i to dve sa mrtvog i jedna sa živog donora.
-Ni u jednom trenutku našeg života ne znamo šta možemo doživeti i šta nas može sačekati. Veća je verovatnoća da će u jednom momentu nama zatrebati organ nego što ćemo postati donori. Ka šabačkoj bolnici koja osim Šapca pokriva i Koceljevu, Vladimirce i Bogatić, gravitira veliki broj stanovnika, samim tim i dijaliznih pacijenata. Poražavajući broj transplantacija ne pogađa samo one koji su na listi čekanja, već i njihove porodice. Posthumnim doniranjem organa pomažemo drugima da nastave da žive i u tom smislu donorstvo je čin velikog herojstva – naglasila je dr Katarina Ostojić Bukvić.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se svake godine 3. decembra i ima za cilj podizanje svesti o položaju osoba sa invaliditetom, kao i promociji njihovih prava na svim nivoima društva i razvoja.
Ovogodišnja tema pod nazivom „Jačanje liderstva osoba sa invaliditetom za inkluzivnu i održivu budućnost“ naglašava važnost učešća osoba sa invaliditetom u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote.
