Najveća radost za svakog lekara je kada se pacijent oporavi, posebno što postoje brojna stanja koja mogu da se reše samo hirurškim putem. A uprkos sve naprednijim dijagnostičkim uređajima, često ne možete da znate sa čime se susrećete dok ne započnete operaciju. I u tome je čar hirurgije. Tu ništa nije jednostavno, pa i ono što se smatra da je rutinska intervencija može da se zakomplikuje. Zato kod nas uvek mora da postoji oprez, mala doza straha kako se lekar ne bi previše opustio i pomislio da sve lako može da reši, otkriva nam dr Predrag Petrović, novi specijalista opšte hirurgije u šabačkoj bolnici.
U Opštoj bolnici “Dr Laza K. Lazarević” dr Petrović radi od januara 2016. godine. Ipak, njegova povezanost sa ovom zdravstvenom ustanovom traje mnogo duže. Njegova majka Dragica je medicinska sestra, pa je dr Petrović u najranijem uzrastu iz prve ruke mogao mnogo toga da nauči o posvećenosti, humanosti i o tome šta nosi poziv zdravstvenog radnika. I bilo je prirodno da nešto kasnije upiše srednju Medicinsku školu. Možda se baš tada rodila ljubav prema hirurgiji, jer je dr Predrag Petrović najviše voleo da vežbe obavlja upravo u operacionoj sali.
-U hirurgiji mi se svidelo što možeš svojim potezima, tim manuelnim radom da rešiš određeni zdravstveni problem kod pacijenta. Ali nije dovoljno da ti se nešto samo svidi. Jedno su želje, a pravi izazov je otkriti da li je to pravi izbor. U tome mogu da pomognu iskusne kolege, ali i rukovodstvo ustanove. Oni su u stanju da prepoznaju da li u nekom mladom lekaru postoji potencijal da se usavršava u oblasti koja mu se dopala. Kada sam u oktobru 2018. godine dobio specijalizaciju iz opšte hirurgije, tada je sve došlo na svoje mesto – priča dr Predrag Petrović.
Put do profesionalnog usavršavanja za ovog mladog hirurga nije bio jednostavan. Pripada generaciji lekara koji su nakon diplomiranja dugo čekali zaposlenje. Medicinski fakultet u Novom Sadu završio je 2011. godine, a od tada je mnogo vremena prošlo dok ga Dom zdravlja u Koceljevi nije angažovao kao lekara u seoskim ambulantama. Po isteku ugovora nakon dve i po godine, ponovo se pridružio svojim kolegama na mestu gde su tada najčešće bili – na evidenciji za nezaposlene.
-Mesecima sam bio bez posla. U isto vreme objavljeni su konkursi u šabačkoj bolnici i na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu na Katedri za fiziologiju. Tamo su tražili saradnika u nastavi. I desilo se da sam pozitivan odgovor dobio iz obe ustanove. Odabrao sam Šabac i našu bolnicu, jer me je zanimao rad sa pacijentima. Iskustvo u Službi za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja je bilo zlata vredno i smatram da svaki mladi lekar mora da prođe tu službu jer na tom mestu može da nauči mnogo toga i da se upozna sa brojnim stanjima – naglašava dr Petrović.
MLADI LEKARI MOGU BRŽE DA NAPREDUJU U MANJIM SREDINAMA
-Smatram da mladi lekari mogu brže profesionalno da napreduju u manjim sredinama. Regionalne bolnice poput naše podrazumevaju da lekari budu svestrani. Imamo hitan prijem, politraumatizovane pacijente, potom pacijente sa širokom patologijom, sa različitim bolestima i hroničnim i akutnim. Takva stanja ne ostavljaju nam nijedan drugi izbor nego da se brzo osamostalimo, što u velikim centrima često nije slučaj – objašnjava dr Petrović.
