Gazdinstvo porodice Janković iz pocerskog sela Dobrić već dve i po decenije prepoznatljivo je po proizvodnji italijanskih sadnica lešnika. Od nedavno ovo domaćinstvo je jedinstveno u Srbiji i po uzgoju italijanske rase goveda – kijanini, a uskoro će u pravom duhu italijanske arhitekture u ataru Pocerine zablistati i letnjikovac vrednog poljoprivrednika Janka Jankovića.
Poljoprivredno gazdinstvo Jankovića iz Dobrića ima višegodišnju saradnju sa najvećim italijanskim Institutom u Peruđi koji se bavi selekcijom lešnika, kao i uzgojem goveda rase kijanini namenjene proizvodnji mesa za pripremu poznatog italijanskog specijaliteta – steka. Institut zauzima oko 4,5 hiljada hektara zemljišta i poseduje plantaže voća, lešnika i vinograde.
Tokom boravka u Italiji Jankovići su se zainteresovali za goveda i kupili osam ženki i jednog bika za priplod. Nakon sprovedenog karantina, ova prelepa grla sada se nalaze na ispaši.
Reč je o jednoj od najstarijih i najkrupnijih rasa goveda na svetu. Kao zaštićena rasa gaje se samo u dve italijanske oblasti, u Toskani i Umbriji. Junice dostižu težinu od 800 do 1.000 kilograma, a bikovi od 1.200 do 1.500 kilograma. Stek od ove rase krava ima poseban ukus i najpoznatiji je u Firenci.
Odluku da u Srbiji započnu prvi uzgoj ove rase goveda Jankovići su doneli samo iz hobija, bez motiva da u ovom poslu ostvare zaradu. S obzirom na činjenicu da je gajenje kijanine strogo kontrolisano u Italiji i dozvoljeno samo u dve oblasti, njihovo dopremanje u Srbiju za Jankoviće predstavlja posebnu čast koju im je ukazao Institut. Ministarstvo je izašlo u susret našem uspešnom poljoprivredniku Janku i ovu rasu goveda registrovalo i stavilo na srpsku proizvodnu listu.
Ekskluzivni italijanski restorani su krajnji korisnici ove govedine koja zauzima značajno mesto u njihovom jelovniku, a stekovi (biftek/odrezak) od kijanine svrstavaju se u nešto skuplje italijanske specijalitete. Kilogram mesa prodaje se za oko 70 evra. Inače, da bi se u svim čarima ukusa steka uživalo u potpunosti, veoma je važna i pravilna priprema. Pre termičke obrade govedina treba da „odleži“ na poseban način i uz dobru recepturu meso je veoma ukusno i mekano. Kijanin goveda ne zahtevaju posebne uslove uzgajanja, ishrane, veoma su otporna rasa i nisu zahtevni.
Kada se kroz izveštavanje brojnih medija pročulo da je u Pocerinu stigla jedinstvena rasa goveda u Srbiji, krenula su i intersovanja iz različitih krajeva naše zemlje za njihovu nabavku. Međutim, na uvećanje broja grla, tačnije dobijanje teladi mora se još pričekati.
– Mi ćemo tek za dve do tri godine imati mogućnost da ponudimo ovo meso na tržište. Od jednog grla može se dobiti i do 300 kilograma mesa, kaže Janko.
Janković: Budućnost je u proizvodnji lešnika
U gazdinstvu Jankovića pod zasadom lešnika nalazi se 25 hektara zemljišta, a 80 odsto proizvedenih sadnica namenjeno je za izvoz u Italiju, Makedoniju, Hrvatsku i Sloveniju. Ostatak je usmeren na domaće tržište.
-U našoj zemlji prema podacima od pre sedam godina, 10 odsto činila je proizvodnja lešnika, a 90 odsto bile su količine iz uvoza. U poslednje vreme i u Srbiji je primetno masovnije uzgajanje i pretpostavljam da su brojke drugačije i da je uvoz zastupljen u manjem procentu. Oko 60 odsto lešnika uvozi se za potrebe konditorske proizvodnje. Da bi se ostvarila dobra cena bitan je i kvalitet ploda koji zavisi i od odabira sorte lešnika. Izvoz ploda lešnika iz naše zemlje uslovljen je evropskim standardima, koje nije lako ispuniti ukoliko se njegovoj proizvodnji ne pristupi ozbiljno i odgovorno, kaže Janko i naglašava da je naše područje idealno za proizvodnju lešnika i smatra da je budućnost upravo u ovoj proizvodnji.
-Turska je zemlja koja čini 70 odsto svetske proizvodnje lešnika, ali zbog problema sa kojima se susreće u poslednje vreme, procene su da će tu ulogu izgubiti gotovo preko noći i ukoliko se to desi bićemo suočeni sa velikom svetskom nestašicom lešnika. Problemi u Turskoj koji mogu dovesti do toga su ekstezivna proizvodnja lešnika jer se suočava sa neadekvatnom zaštitom od bolesti, prisustvom štetočina i nedostatakom radne snage. U svakoj zemlji napredak industrije direktno se oslika najpre na nedostatak radne snage u poljoprivredi, objašnjava Janko dodajući da je sakupljanje lešnika jedan od najtežih poslova u agraru koji nije moguće obaviti mašinski.
Jankovići takođe proizvode i sadnice oraha i kako Janko ističe, poseduju po njegovom mišljenju najbolju domaću sortu oraha u svetu. Na plantažama ovog gazdinstva u Dobriću mogu se videti i kruška, kao i različite sorte breskve.
Jankova deca ponos, bogatstvo, podrška i motiv
Jankova deca su veoma uspešni mladi ljudi i podrška u poslu koji obavlja. Kćerka Mina Janković završila je osnovne studije hemije, a potom i master studije biohemije sa desetkom. Trenutno je na doktorskim studijama i radi kao asistent na Medicinskom fakultetu. Njeno odlično poznavanje italijanskog i engleskog jezika velika su pomoć u komunikaciji sa inostranim poslovnim partnerima.
Mina je već tokom osnovnih studija u svom diplomskom radu mogla da se pohvali karakterizacijom pet do sada nepoznatih biomolekula. Proglašena je za studenta generacije Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, a nagradu joj je na svečanosti uručio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Mini je uručeno i priznanje Srpskog hemijskog društva za postignuti uspeh tokom studiranja.
Sin Draža Janković završio je, kao i otac Janko, osnovne master studije voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu. Trenutno je na doktorskim studijama i kako saznajemo biće desna ruka svom ocu na gazdinstvu u Dobriću. Priznanjem može da se pohvali i Janko koji je dobitnik Aprilske nagrade grada Šapca za poljoprivrednu proizvodnju 2022. godine.
Letnjikovac u ataru Dobrića u italijanskom stilu
Ono što će svakom prolazniku u Dobriću sigurno skrenuti pažnju jeste kuća izgrađena u prepoznatljivom italijanskom stilu. Prostrano dvorište sa bazenom, uređeno zelenilo, cveće i maslinovo drvo okruženi su plantažama lešnika, kao i drugim poljoprivrednim usevima, što garantuje potpuni mir i odmor. Radovi na uređenju su pri kraju, a mi smo sigurni da će nakon napornog rada Jankovićima ovo biti omiljeno mesto za prikupljanje energije za naredni dan, ali i planiranje novih investicija za naredni period.
Izvor/Foto: Šabac 24/7
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”
Projekat „Šabačka brazda“ sufinansira Grad Šabac.
