Veterinarski tehničar, Branko Milošević po završetku srednje škole dobio je posao u Veterinarskoj ambulanti u Krivaji što je bio i razlog više da se vrati na gazdinstvo svog pradede u Sinoševiću i da u ovom selu nastavi da živi i radi. Gradski život zamenio je mirnijim radeći posao za koji se školovao, ali uz koji stiže i da se bavi poljoprivredom.
-Mene više vuče selo. Ovde je život mirniji, nema gužvi, okružen si prirodom, vazduh je čistiji, a i moj posao veterinarskog tehničara zahteva stalnu komunikaciju sa ostalim žiteljima, mojim komšijama, tako da je i ovde zanimljivo, uvek imate neka dešavanja i aktivnosti. Volim svoj posao, radim ga već 15 godina i omogućava mi da se uporedo sa njim bavim i poljoprivredom, što takođe volim, kaže Branko.
Miloševići obrađuju oko 15 hektara zemljišta, a na ovom gazdinstvu zastupljeno je povrtarstvo, voćarstvo i stočarstvo.
-Gajimo papriku i paradajz, a od voća jagodu. Imamo i 11 tovnih junadi i ne planiramo širenje proizvodnje jer veći obim posla ne bi uspeli da pokrijemo. Zasad jagode sorte „kleri“ i „aprika“ smo smanjili, sada zauzima oko 30 ari što je površina na kojoj mogu da posao završe samo članovi porodice, jer je jako teško pronaći radnu snagu, objašnjava Branko.
U domaćinstvu Miloševića pod jednim krovom složno živi nekoliko generacija. Svakodnevno u poslovima doprinos daju Brankovi deda i majka, kao i supruga Tanja i sinovi petogodišnji Stefan i trogodišnji Uroš.
-Sinovi su non-stop uz mene, a najviše u traktoru. Možda tako i oni zavole ovaj posao, pa nastave i oni tatinim stopama, nikad se ne zna, kaže Branko i ističe da je posao veterinarskog tehničara izuzetno odgovoran i zahtevan.
-Imam mnogo posla svakodnevno i kao veterinarski tehničar, ali dok sam mlad izdržaću, sa osmehom priča Branko.
Selo Sinošević je dobro infrastrukturno opremljeno sa kvalitetnom elektromrežom. Objekat osnovne škole je u dobrom stanju, ali nažalost kako kaže Branko, đaka je sve manje.
-Supruga radi u školi kao pomoćni radnik, uslovi su dobri, ali imamo malo đaka i nema ni naznaka da će se uskoro to promeniti, jer u selu nema beba. Mladih ima, ali svi su zaposleni u gradu, videćemo šta će nam doneti vreme, ističe Branko.
-Lepo je živeti na selu, ali devojke moraju da znaju da to podrazumeva i mnogo posla. Moj radni dan počinje uglavnom u šest ujutru, slede obaveze u kući, a onda i u njivi. Svekrva obvlja najviše posao u štali oko stoke, a ja sam više u njivi. Za mene je olakšavajuća okolnost što sam rođena i odrasla na selu, tako da mi ovi poslovi nisu strani, a još kada je ljubav pokretač ništa nije teško, tako da verujem da i gradske devojke mogu da se naviknu na seoski život i mladi ne treba da se plaše takvog života. Na Branku je najviše posla, tako da on nas sve organizuje i mi smo svi tu da mu što više olakšamo i uradimo sve što možemo umesto njega, kaže supruga Tanja.
Tanjina sestra je seoski život u Nakučanima gde su im roditelji, zamenila za Beograd, ali i ona razmišlja da se vrati.
-Živeti u metropoli kao što je Beograd ima svoje prednosti, ali i mane. I moja sestra bi volela da se skloni na neko mirnije mesto, ali vezana je za grad zbog posla. Međutim, nikad se ne zna, možda se i to desi. Moji roditelji su blizu, majka je uvek tu da priskoči u pomoć kada je berba jagoda ili da pričuva decu, tako da i nemam neki osećaj da sam otišla od roditelja u drugu kuću, sa osmehom priča Tanja i dodaje da ipak zbog obaveza koje ima na svom gazdinstvu, čini se da roditeljima u posetu pre dođe kćerka iz Beograda, nego ona iz Sinoševića.
Biti poljoprivrednik nekada i sada potpuno je drugačije, kaže Branko, navodeći samo jedan od primera, da traktor koji je nedavno kupio uz subvenciju Grada Šapca, sada poseduje klimu.
-Nekada je posao poljoprivrednika bio težak, ali protekle godine donele su i unapređenje poljoprivrede, pa možemo reći da se mnogo toga promenilo. Samo kada uporedimo mehanizaciju nekada i sada, vidimo ogromu razliku. Nekada je bilo nezamislivo imati traktor sa klimom, a sada imamo i to, što značajno olakšava rad tokom tropskih dana, ali i kada su niske dnevne temperature, jer imamo adekvatno grejanje kabine, objašnjava Branko.
Izvor/Foto: Šabac 24/7
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Projekat „Šabačka brazda“ sufinansira Grad Šabac.
