Sedamnaestogodišnji Veljko Selenić iz pocerskog sela Varna najmlađi je poljoprivrednik u Šapcu, ali i u Mačvanskom upravnom okrugu. On već ima jasan plan za razvoj i modernizaciju svog poljoprivrednog gazdinstva. Nedavno je uz subvenciju Grada Šapca kupio nov traktor, a naredne godine, kada napuni 18 godina planira da iskoristi pogodnosti Ministarstva poljoprivrede za mlade poljoprivrednike.
Mladi Veljko Selenić i Varne nedavno je završio drugu godinu srednje Tehničke škole u Šapcu, smer tehničar za kompjutersko konstruisanje i kako ističe, škola dobro ide, ali poljoprivredni poslovi su mu ipak lakši.
-Ovo domaćinstvo pripada mom dedi, odrastao sam uz njega i rodtelje na ovom gazdinstvu i tako sam i zavoleo poljoprivredu. Ne biram poslove, radim sve. Kada je mehanizacija dobra, ništa nije teško, ali najvažnije je da zaista volite ovaj posao, ističe Veljko.
Selenići obrađuju oko 25 hektara zemljišta i pretežno uzgajaju kukuruz, suncokret, pšenicu, ječam i zob, a od voćarstva zastupljena je proizvodnja jagoda (kleri i aprika) i to na površini od oko 20 ari. Najbrža zarada kaže Veljko, je na jagodi. S obzirom da im za berbu nisu potrebni radnici, jer je reč o manjoj plantaži, ovogodišnja cena je donela i solidnu zaradu. U ovom domaćinstvu proizvodnja je zaokružena i Selenići obezbeđuju sopstvenu hranu za svinje, krave i bikove.
Obeveze u školi i kod kuće usklađuje bez problema, a uz dobru organizaciju ima vremena i za izlaske i druženje. Za razliku od većine njegovih vršnjaka kojima je učenje uglavnom jedina obaveza, Veljko razmišlja o poslu i ima ozbiljne planove za širenje proizvodnje.
-Želja mi je da u narednih deset godina obezbedim uslove za tov oko 50 bikova. To zahteva nov objekat minimalne površine od 100 metara kvadratnih i reč je o ozbiljnoj i velikoj investiciji, zbog čega ću sledeće godine pokušati da konkurišem za sredstva Ministarstva poljoprivrede za mlade poljoprivrednike, odvažno najavljuje Veljko.
Ovaj vredni momak dobro se snalazi i kod poslova varenja, razume se i u autoelektriku, a kako saznajemo odlično svira i harmoniku jer je šest godina pohađao nižu muzičku školu.
Relativno nova, aplikacija E-Agrar, znači mu mnogo jer većinu stvari završi kod kuće bez odlaska u Šabac. Takođe, Veljko posebno ističe ljubaznost svih zaposlenih u šabačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi koji su uvek tu za sva pitanja poljoprivrednika, spremni da otklone sve dileme i daju uvek dobre savete. Zbog toga im upućuje zahvalnost, kao i Gradu Šapcu koji je kroz subvencije na konkursu, pomogao kupovinu novog traktora. Starim traktorima proizvedenim 1985. i 1990.godine od nedavno se pridružio potpuno nov.
-Nov traktor je marke Belorus, srednje snage, probao sam ga i zadovoljan sam. Znatno je bolji, efikasniji i sa njim sam brži u radu. Od mehanizacije imamo i sve priključne mašine, plugove, tanjiraču, drljaču, spremač, prikolice za transport, dva kombajna za silažu i travu, tako da smo obezbedili sve što je potrebno za samostalno obavljanje svih poslova, objašnjava Veljko i dodaje da stare traktore još uvek ne planira da prodaje jer su u dobrom stanju i kako kaže, mogu još da služe.
Mlađi brat, desetogodišnji Filip još uvek ne pomaže u poljoprivrednim poslovima, a kako saznajemo, Veljko mu to neće ni dozvoliti.
-Nema potrebe da se bavi poljoprivredom kao ja, neka završi školu, meni ovaj posao nije mnogo težak, ali za njega želim da stekne dobro obrazovanje i da se bavi nekim drugim poslovima, iskreno priča Veljko.
Deda, Mirko Selenić ne krije zadovoljstvo činjenicom da nakon njegovog sina, sada i unuk iskazuje želju da živi na ovom gazdinstvu i da nastavi da ga unapređuje i razvija.
-Raduje me što ima ko da nastavi da radi i gradi imanje koje sam nasledio od mog pradede. Na ovom mestu Selenići su živeli i rađali se još od pre 1900. godine. Moj pradeda je umro 1941. a sedamdesetih godina Selenići su obrađivali 60 hektara zemljišta. Ja sam radio istovremeno i u firmi i kod kuće, sin je nastavio takođe, a evo sada i unuk. Meni su 72 godine, ja sad mogu slobodno da sednem u traktor samo da se provozam sa njima, o poslu ne treba da brinem jer ima ko da završi sve što je potrebno. Ponekad još uvek radim završim neke poslove električara, kada mogu i koliko mogu. Poslednjih nekoliko godina klima se dosta promenila, ukoliko nešto ne uradiš danas, sutra je već kasno, a u moje vreme znala su se godišnja doba. Toga sada nema i biti poljoprivrednik sada je mnogo komplikovanije, kaže deda Mirko.
Unuk Veljko je njegov ponos i kako ističe, čak i u ovim godinama bio bi sposoban da sam vodi domaćinstvo.
-Ima mnogo muškaraca koji su i sa 30 godina nezreli i neodgovorni, a naš Veljko sa 17 godina je mnogo zreliji od svojih vršnjaka. Podržaću koliko mogu sve njegove planove, navodi deda Mirko.
Baka Jasmina tvrdi da novi traktor sigurno ne bi bio kupljen da Veljko nije toliko insistirao na tome.
-Toliko volje i želje kod jednog mladog deteta kao što je naš unuk, retko se viđa. Pomagaćemo svi dokle god nas zdravlje bude služilo. Da se radi mora, a kada vidite da imate i za koga da se borite, ništa nije teško, iskreno nam priča baka Jasmina.
U pocerskom selu Varna meštani imaju dobre uslove za život, a Selenićima nedostaje samo 450 metara asfaltnog puta.
-Imamo sve što je potrebno, školu, prodavnicu, putevi su dobri, imamo i javnu rasvetu, jedino što nam treba je asfalt od moje kuće do glavnog puta. To je nekih 450 metara. Zanimljivo je da je ova ulica dobila asfalt od sredine ka kraju i to pre nekoliko godina za vreme prethodne vlasti, a početak ulice od glavnog puta do moje kuće nekim čudom je ostao ovako neuređen. Prinuđeni smo da teškom mehanizacijom prolazimo nasutim putem koji se dodatno uništi posebno zimi kada su kiša i blato. Nadamo se da će uskoro i početak moje ulice dobiti asfalt, ništa drugo nam ne treba, zaključio je Veljko.
Izvor/Foto: Šabac 24/7
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Projekat „Šabačka brazda“ sufinansira Grad Šabac.
