Pravoslavni vernici u četvrtak, 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirijaka, u narodu poznat kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Sveti Kirijak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, borio protiv jeresi.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jednom dnevno, i to po zalasku sunca.
Kirijaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji, gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Narodna verovanja
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen, koja je kalendarski već uveliko počela.
Sveti Kirijak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca. Mornari na ovaj dan nisu isplovljavali kako ne bi uvredili sveca.
https://youtu.be/ILUGVbaEooc?si=H8FYKmXUIIc5SXHH
Po narodnom verovanju, na ovaj dan se ne rade kućni poslovi, ali valja završavati sve poslove van kuće, koji ne mogu da čekaju zimu.
Na Miholjdan po narodnom verovanju ne treba obavljati kućne poslove, usisavati, spremati i slično. Ko nije spremio zimnicu, to obavezno treba da uradi na Miholjdan ili par dana oko ovog praznika. Jedino što je zabranjeno na Miholjdan jesu venčanja. Ovo verovanje je utemeljeno na tome što se smatra da mladenci ne bi mogli da okupe svatove jer su ljudi zauzeti poslom u polju.
Veruje se da su ljudi rođeni na ovaj praznik posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
