Pratite nas na FejsbukuPratite nas na InstagramuPratite nas na YouTube

Dobrodošli na portal Šabac 24/7 - Vaša najbrža veza sa vestima iz samog grada, Mačve i cele Srbije!

SLAVIMO SVETU PETKU Pomaže, štiti, isceljuje ali i opomene kada se čine gresi!

Mačva, Srbija
Fb Img 1698348237030 Copy 800x800

Vesna Papović

Foto/FB/Sveta Petka Đunis

Čudesna viđenja svete Petke, koju slavimo danas, dešavala su se i dešavaju se i dalje. Mnogima je pomogla i izvela ih na put vere.

Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom. Prepodobna mati Paraskeva je, inače, rođena u Epivatu, u Maloj Aziji, pri kraju desetog, ili po nekim autorima i na početku 11. veka, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je bila Srpkinja. Po predanju, mnoge godine je provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. U dubokoj starosti javio joj se, u snu, anđeo, i uputio natrag u otadžbinu da širi veru Hristovu.

Čudotvorne mošti Svete Petke

Sveta Petka, je istorijska ličnost svrstana u red svetih, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vjere. Poštuje se danas u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiji u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija verujući u njenu isceliteljsku moć. Na njenom grobu, događala su se mnoga čuda. Radi toga bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Svakog 27. oktobra reke vernika okupljaju se kod Crkve Svete Petke na Kalemegdanu tražeći utehu i lek od bolesti u čudotvornoj vodi s izvora koji tu izvire. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Kult svete Petke je veoma razvijen u pravoslavnom narodu. Mnoge naše porodice slave je kao krsnu slavu (po brojnosti svečara ova svetica zauzima peto mesto – iza svetog Nikole, svetog Jovana, svetog Đorđa i arhangela Mihaila), baš kao što su njenom imenu posvećeni i brojni hramovi u kojima joj se vernici obraćaju molitvom za pomoć i spas u bolesti i drugim životnim neprilikama.

Foto/SPC/Sveta Petka
Foto/SPC/Sveta Petka

Naši sveštenici prikupili su brojna svedočanstva  zaštite, isceljenja ili opomene od strane Svete Petke. Prenosimo dve takve fascinatne ispovesti.

Priča je iz sela Vitanovca kod Kraljeva. Domaćica porodice je izašla na put da sačeka autobus kojim je trebalo da stigne njen muž, da mu rukom mahne da ne izlazi iz autobusa nigde u selu, već da požuri kući zbog neke obaveze. Bio je praznik. Dok je čekala autobus, na nju je naleteo kombi, odbacio je u stranu i ostala je da leži u nesvesti.

Osvestila se u bolnici, baš kada je primala injekciju. Posle odlaska bolničarke ostala je žena u crnom pored kreveta.

– Trebalo je dete da ti strada, ali ti si ga zamenila. Nemoj da tužiš vozača koji te je pregazio. Kad ozdraviš, idi u Crkvu Svete Petke i upali sveću. Zašto si radila na petak? I zašto uopšte radiš nedeljom – rekla joj se svetica.

Kad je utonula u san, bolesnica je videla unutrašnjost pomenute crkve i tačan raspored ikona na zidu, a kada je izašla iz bolnice, otišla je u hram i sve ispričala svešteniku.

Kao jedan od novijih, postoji i primer studentkinje muzičke akademije koja je bila bolesna od leukemije. Baš taj primer navode autori monografije “Sveta Petka – slava srpska i zaštita vernih”.

– Posle mnogo napora lekari su rekli da su nemoćni. Tada su roditelji, skrhani bolom, pohitali čudesnom lekaru, moštima prepodobne mati Paraskeve u rumunskom gradu Jaši, s jakom verom, s molitvama i suzama, da im isceli kćer. Tokom dva meseca sveštenici Saborne crkve i roditelji, zajedno s ćerkom, molili su se Bogu i svetiteljki za isceljenje. Nakon revnosnih molitava devojka se potpuno iscelila od leukemije, tako da su se čudili svi lekari, a početkom sledeće godine vratila se na akademiju na predavanja – navodi osoba upoznata s ovom potresnom pričom.

Svetiteljka pomaže u bolesti i nevolji, ali i opominje kada se greši. Svedočili su ljudi i tome.

Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

Pročitajte još: