Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od pet najvećih Bogorodičinih praznika koji pada u vreme velikog Božićnog posta. Praznik se slavi kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji, a u pravoslavnom crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. Na ovaj dan Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, a činodejstvovao je prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče.
Na ikoni se ovaj događaj predstavlja prizorom u kome prvosveštenik starozavetne crkve, Zaharija, na vratima hrama dočekuje Presvetu Devu Mariju kao devojčicu, koju sprovode druge devojčice sa zapaljenim voštanicama, i ostala pratnja.
Bogorodica je, u molitvama i postu, u hramu ostala do dvanaeste godine. Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.
Pretpostavlja se da se ovaj dan praznuje od četvrtog veka, a pisani tragovi potiču iz 8. veka. Vavedenjem Presvete Bogorodice, praznikom koji slavi sav hrišćanski svet, započeto je iskupljenje ljudskog roda. Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
U nekim selima postojao je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.
U drugim selima, žene koje nemaju decu odlaze u manastire i crkve, gde se mole kako bi dobile porod.
Ovaj dan, takođe, nosi verovanje da ne bi trebalo koristiti oštre predmete poput noževa, makaza ili sečiva kako bi se zverima “zatvorile čeljusti” tokom predstojeće zime.
Tradicionalno, domaćice prave obilne trpeze u čast ovog praznika. Posebna pažnja se posvećuje hrani, verujući da će ona doneti plodnost i blagostanje u dom.
Takođe, veruje se da se na Vavedenje ne smeju konzumirati jela koja se seku nožem, kako bi se izbeglo prizivanje nesreće.
I stočari slave ovaj praznik, kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri. Ponegde, veruje se, lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu. Stariji kažu da ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna godina, ako duva jak vetar – nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla. Na ovaj dan post je obavezan, jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
