Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četrdesetog dana po Božiću.
Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč “sretenje” označava susret. Ovaj praznik praznuje se od samog početka hrišćanstva, ali je kao svečanost uveden tek u šestom veku u vreme cara Justinijana.
Susret zime i leta
Smatra se da se na današnji dan susreću zima i leto. Veruje se da na Sretenje mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta. Veruje se da će, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi izađu iz jazbine, uplaše se svoje senke i vrate se na spavanje, zima potrajati još šest nedelja. Ako je dan oblačan, medvedi neće videti svoju senku i neće se vratiti u jazbinu, što označava kraj zime. Postoji verovanje da devojke treba da paze kog muškarca će ujutru prvog sresti, jer će i budući mladoženja ličiti na njega.
