Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da će sutrašnji, prvi školski dan u drugom polugodištu početi regularno u svim školama na teritoriji Srbije.
“Po svim informacijama kojima mi raspolažemo, a mi smo formirali krizni štab u okviru Ministarstva prosvete koji koordinira rad sa školskim upravama i direktorima škola na teritoriji čitave Srbije, za sada, prvi školski dan će proteći regularno, neće biti prelaska na hibridni model učenja, gde se upotrebljava i online nastava kao neka vrsta zamene za časove koji se organizuju prema modelu lice u lice”, rekao je Stanković za RTS.
Dodao je da je u tri opštine trenutno vanredna situacija, ali da đaci i u tim opštinama kreću redovno u škole.
“Hidrometeorološke najave su takve da ćemo možda imati još jedan hladni talas. Ne treba da bude iznenađenje ukoliko se možda neki drugi modeli nastave budu koristili. Ako ne bude električne energije u tim opštinama, neće biti prosto ni mogućnosti da realizujete onlajn nastavu”, naveo je Stanković.
On ističe da je najveći broj škola spreman da u roku od nekoliko sati pređe na onlajn nastavu.
“Najveći broj škola već iskustva ima sa tim. Imali smo koronavirus, na žalost i političke razloge za onlajn nastavu. Doduše ne toliko u osnovnim školama, koliko u srednjim, a kasnije i visokoškolskim ustanovama, ali mislim da to je i te kako moguće”, rekao je Stanković.
Govoreći o skraćenju časova na 30 minuta, Stanković je kazao da u Ministarstvu o tome otvoreno i glasno razmišljaju.
“Mislim da postoji neka vrsta psihološkog opravdanja. To je da upravo pod uticajem ovih novih tehnologija imate fenomen difuzne pažnje. Vi ne možete da budete fokusirani na jedan predmet, nego prosto vrlo lako krećete sa jednog na drugi sadržaj. To prosto stvara efekat kod dece da vi ne možete da ostanete fokusirani na nekih 45 minuta, koliko maksimum traje koncentracija i kod zrelih ljudi”, rekao je ministar prosvete.
Ukazao je da procedura nije laka i da otvara debata za ovu promenu.
“Slušamo različite argumente za i protiv. Nakon toga ide praktični deo koji podrazumeva institucionalnu reorganizaciju rasporeda časova, alokacije nastavnog kadra i možda prijem novih ljudi, jer će biti više časova. Ima tu dosta međukoraka dok ne zaživi, ali u svakom slučaju možda ćemo krenuti sa nekim pilot programom, jer promene u obrazovanju moraju da budu racionalne”, naveo je Stanković.
Govoreći o konkursu za direktora Pete beogradske gimnazije, ministar prosvete je rekao da se od polovine februara može očekivati raspisivanje tog konkursa.
“Mi smo više puta rekli da je za nas preferenca kandidat koji bi došao iz same Gimnazije. Ko će to biti, to je stvar nadležnih institucija koje o tome odlučuju. Ministarstvo garantuje da ćemo raditi na tome da, kao što smo spasili nastavni proces dislokacijom Gimnazije i omogućili da deca ne stagniraju u pogledu svog učenja, da ćemo isto tako i raspisati konkurs”, istakao je Stanković.
Naglasio je da je sadašnja v. d. direktora Danka Nešović bila izložena velikim kritikama, a da je bila i ugrožena njena bezbednost.
“Taj v. d. direktora, da podsetim, došao je na to mesto zbog toga što prethodni, regularno izabrani direktor zbog obojene revolucije nije mogao da ispuni svoj mandat. Dakle, nije Danka Nešević pala s neba, ona je došla kao neko ko treba da uvede red u školi i došlo je do otpora tome, napravljena je kriza. Ta kriza je, nadam se, za nama i idemo u susret novom izboru direktora”, naveo je Stanković.
Ukazao je da Ministarstvo prosvete traži ponovni izbor dekana Fakulteta političkih nauka (FPN) zbog toga nedostataka kad je reč o načinu na koji je izvršena kandidatura.
“Mi se ne bavimo kadrovskim rešenjima, mi se bavimo procedurom prosvetne inspekcije u interakciji sa FPN-om. Više puta je inspekcija izašla sa izveštajima koji su precizno definisali šta su nedostaci te procedure. Mi nismo ulazili u to ko je dekan, mi smo ulazili samo u proceduru. Ono što je ključno za razumevanje tog slučaja je način na koji je izvršen izbor”, naglasio je Stanković.
Ukazao je da se u našoj akademskoj i široj javnosti ne govori o, kako je rekao, skandalu na Medicinskom fakultetu, gde je Savet kao ovlašćeni organ izabrao Natašu Ilić, a da rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić odbija da verifikuje njen mandat i odbija se verifikacija mandata članova nastavne grupacije biomedicinskih nauka na Univerzitetu.
“Time se usporavaju izbori u nastavnom naučnom veću. Dakle, dva slučaja se tretiraju na različit način – tamo gde je nezakonit izbor, tu je problem politika. Tamo gde je zakonit izbor, tu je problem institucionalna obstrukcija rektorata”, zaključio je Stanković.
Izvor: Tanjug
