Vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku i Svetog Petra Cetinjskog. Jevanđelje po Luki je treće jevanđelje u Novom zavetu. Smatra se da je napisano oko 60. godine.
Sveti Luka je bio među prvim propovednicima hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i jedan od pisaca četvorojevanđelja.
Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je “ikona u ikoni”, koja predstavlja Svetog Luku i ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.
Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao “crno slovo” svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici Svetog Luku slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata.
Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini, kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, “zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi”.
Na Svetog Luku koncima se opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.
U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli boga za nas.
Na Svetog Luku ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.
Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, Srpska pravoslavna crkva slavi kao zavetni praznik i “crveno slovo” u kalendaru.
Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj je “ceo svoj život viteški posvetio svome narodu”, boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja.
Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji.
Godine 1784. postao je mitropolit i gospodar Crne Gore, ali je život nastavio u monaškoj keliji, u kojoj se i upokojio 1830. godine. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Cetinjskom manastiru.
