Vaš telesni sat najbolje radi kada ima rutinu. Ako idete na spavanje uvek u isto vreme, vaše telo se navikne na određenu količinu sna koja vam je potrebna i zna kada ujutro treba da se probudi.
Nešto najiritantnije za mnoge je buđenje neposredno pre alarma. Buđenje par minuta pre alarma ne ostavlja vreme da ponovo zaspimo, ali može jako da nas naljuti.
Pa, zašto se to događa mnogima? De li je to zbog toga što se bojite da ćete zakasniti na posao, pa se vaše telo nalazi u stanju panike pre nego što se uopšte probudite ili zapravo stvarno mrzite zvuk svog alarma?
Unutrašnji sat vašeg tela, njegov cirkadijalni ritam, upravlja vašim ciklusom spavanja i buđenja.
Spoljni činioci mogu uticati na vaš cirkadijski ritam. Kad padne mrak, vaše oči šalju signal hipotalamusu, delu mozga koji diktira nivo energije i pomaže u održavanju cirkadijskih ritmova. Mozak poslušno reaguje, šaljući telu signal za oslobađanje melatonina, zbog čega se osećate umorno.
Vaš telesni sat najbolje radi kada ima rutinu. Ako idete na spavanje uvek u isto vreme, telo se navikne na količinu sna koja vam je potrebna i zna kada ujutro treba da se probudi. Ciklus spavanja delimično je regulisan belančevinom PER, čiji nivo raste i pada svaki dan. Kad se nivo PER-a smanji (noću), puls se usporava, krvni pritisak pada i vaše razmišljanje postaje pomalo nejasno – umorni ste.
Ako imate doslednu rutinu spavanja i buđenja, vaše telo počinje povećavati nivo PER-a, uključujući krvni pritisak i telesnu temperaturu, kao i oslobađanje hormona poput kortizola, oko sat vremena pre nego što se obično budite, olakšavajući vam buđenje.
U osnovi, vaše telo mrzi alarm i ne želi da se probudi uz grozne zvukove. Ponekad to znači da je vaše telo toliko dobro istrenirano da tačno zna kada se treba probuditi bez alarma. Nažalost, ponekad se to događa i zbog paničnog osećaja da ste se uspavali i potpuno propustili alarm.
