Zavod za javno zdravlje potvrdio je prvi slučaj zaraženog krpelja u Šapcu, saopštili su nadležni ove zdravstvene ustanove, podsećajući da je od 17. juna ove godine građani imaju mogućnost da provere da je krpelj, koji se zakačio za njihovo telo, bio zaražen ili ne, kaže pomoćnica direktora za poslove javnog zdravlja iz oblasti epidemiologije i mikrobiologije, dr Dragana Radojičić.
Ovu analizu građani mogu dobiti na uput od strane izabranog lekara kao i na lični zahtev (molekularna dijagnostika – Pi-Si-Ar metoda). Detekcija genoma Borrelia burgdoferi molekulatnom metodom – sensu lato– real time PCR Anaplasma i Coxiella- real time PCR.
Da podsetimo, Lajmska bolest je infektivno, multisistemsko oboljenje koje najčešće zahvata kožu, zglobove, nervni i kardiovaskularni sistem, a njegov izazivač je spiroheta Borrelia burgdorferi sa velikim brojem vrsta među kojima su najpoznatije: B.burgdorferi sensu stricto, B.afzelli, B.garinii, B.miyamotoi, B.hermsii, B.spielmannii, B.valaisianai dr. Zahvaljujući napretku i razvoju molekularne dijagnostike, stalno se otkrivaju nove patogene vrste. Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda Ixodes koji se hrane krvlju životinja i čoveka i predstavljaju prirodne rezervoare i prenosioce uzročnika zaraznih bolesti, među kojima je i lajmska bolest.
Lajmsku bolest karekteriše raznovrsnost simptoma i znakova koji se mogu svrstati u tri stadijuma. Rane manifestacije bolesti u prvom stadijumu karakteriše pojava prstenastog crvenila, artritisa, radikulomeningitisa, karditisa, dok su kasne manifestacije vezane za treći stadijum bolesti i pojavu hroničnog atrofičnog akrodermatitisa, artritisa, progresivnog encefalomijelitisa i drugih manifestacija bolesti. Zabeležene su i asimptomatske infekcije, kao i ponovljene infekcije nakon novog uboda zaraženog krpelja.
Zbog mogućnosti multiple infekcije vektora različitim vrstama borelije, kao i koinfekcija sa drugim mikroorganizmima, izuzetno je važno otkrivanje zaraženih krpelja na prisustvo patogena.
Odstranjivanjem krpelja u toku prvih 24 sata po njegovom kačenju, smanjuje se verovatnoća prenosa borelije na čoveka i nastanak infekcije. Mesto uboda se ne sme tretirati hemijskim sredstvima poput etra, alkohola, benzina, acetona, laka za nokte i dr., jer ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.
Skidanje bi trebalo da se obavi stručno, u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja), isključivo mehanički, čistom pincetom (koja je predhodno dezinfikovana alkoholom), tako što se krpelj uhvati što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Nakon odstranjivanja, potrebno je dezinfikovati ubodno mesto.
