Sečenje badnjaka je neizostavan ritual u pravoslavlju kojim počinje Badnji dan. Badnjak simbolično predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je Josif založio u pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Gospodnjeg.
Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak.
Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smederevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.
Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili nejednakih delova. Ova raznolikost u broju badnjaka takođe ide u prilog prethrišćanskom poreklu badnjaka i Badnjeg dana.
Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči” tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Prva iver koja se odvaja od badnjaka ima takođe magičnu moć. Pazilo se da ova iver ne padne na zemlju, pa je sa onim ko seče badnjak išao još jedan muškarac da hvata prvu iver. Stavljanjem prve iveri od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u koju je prva iver potopljena pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, iver stavljaju u kokošarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac.
Кada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak tj. badnjake, nasloni ih na kućni zid a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište. Ponegde badnjak okrešu u šumi, a ponegde ga donesu sa granama.
Dok su badnjačari još u šumi, iz kuće se posakrivaju tronožne stolice, metle, kudelje vretena i igle.
Pročitajte još:
U SUSRET BOŽIĆU: Danas je Tucindan, pročitajte običaje i šta nikako ne smete raditi na ovaj praznik!
U SUSRET BOŽIĆU: Jedina ikona Bogorodice sa osmehom na licu!
PATRIJARH PORFIRIJE U VELIKOJ HOČI: Da gradimo mir između sebe i sa Albancima
SA SRPSKIM NARODOM ĆE DOČEKATI BOŽIĆ: Patrijarh Porfirije započeo posetu Kosovu i Metohiji
