Zgrada Međuopštinskog istorijskog arhiva u Šapcu, podignuta 1865. godine, zasijala je u punom sjaju. Nakon 15 godina koliko je prošlo od poslednjeg renoviranja, na zdanju koje je pod zaštitom države kao kulturno dobro, obojena je fasada i sanirana su ozbiljna oštećenja na stolariji.
Svetlana Stanković, v.d. direktorka ove ustanove ističe da je imala veliku podršku lokalne samouprave i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu.
Kao prva bolnička zgrada izgrađena u Srbiji, značajna je za istoriju zdravstva ne samo Šapca, već i države. Od 1981. godine, tu je smešten Međuopštinski istorijski arhiv sa desetinama hiljada različitih dokumenata i crkvenih knjiga iz čitavog mačvanskog okruga. Za potrebe pisanja naučnih radova ili, čak, proučavanja porodičnog stabla, u ovu ustanovu svakodnevno dolaze brojni istraživači, radnici u kulturi, novinari … Ipak, većinu prostorija koristili su čelnici grada Šapca, što je predstavljalo veliki problem i zaposlenima u ovoj ustanovi i istraživačima.
– Prethodna vlast je iz samo njima poznatih razloga odlučila da se na sprat arhiva smeste gradonačelnik, predsednik Skupštine grada i gradski većnici, iako lokalna administracija u centru Šapca ima zgradu. Radnicima arhiva, koji su imali na raspolaganju samo prizemlje bilo je teško za rad. A posebno istraživačima koji su bili prinuđeni da, umesto u čitaonici, sede u hodniku što je neprikladan prostor. Shvatajući važnu ulogu koju Međuopštinski istorijski arhiv ima, gradonačelnik dr Aleksandar Pajić odlučio je da se gradska administracija vrati u zgradu Gradske uprave – kaže Svetlana Stanković.
Uz pomoć grada uređen je galerijski prostor na spratu, investirano u kompjutere i drugu opremu neophodnu za rad arhivistima i istraživačima, u dvorištu su postavljeni štedljivi reflektori … Zbog dugogodišnje nebrige stolarija se raspadala, a da to nije rešeno po hitnom postupku, pitanje je da li bi prozorski okviri potrajali do proleća.
– Sanirani su prozori s prednje strane i jedne bočne. Okrečena je i fasada nijansom za koju su konzervatori procenili da je najpribližnija originalnoj. Radovi su završeni tek nedavno, iako je Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Valjevu, u čijoj smo mi nadležnosti odavno upućen zahtev. Zbog odugovlačenja, obratila sam se Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, odnela im fotografije u kakvom je stanju zgrada i objasnila šta hoću. Direktorka prof. Dubravka Đukanović i zamenica direktorke Estela Radonjić Živkov su mi izašle u susret i sve je rešeno u kratkom roku – priča Svetlana Stanković.
U planu za narednu godinu su završetak saniranja stolarije i farbanje ograde. Osim grada koji je u protekle tri godine pružao veliku podršku i pomoć zaposlenima u Međuopštinskom istorijskom arhivu da se jednoj od najstarijih zgrada u Šapcu vrati stari sjaj, pomoć se očekuje i od Ministarstva kulture. A sve ovo kako bi zgrada stare bolnice, između ostalog, dostojno obeležila svoj jubilej 2025. godine – 160 godina od izgradnje.
NEISCRPNA INSPIRACIJA ZA IZLOŽBE
Međuopštinski istorijski arhiv u Šapcu poznat je po organizovanju tematskih izložbi. Dok je prethodno rukovodstvo grada boravilo u njihovim prostorijama, bili su prinuđeni da izložbe organizuju na Trgu šabačkih žrtava. Sada im je galerijski prostor u matičnoj ustanovi na raspolaganju. A tema ima na pretek.
– Godišnje pripremimo četiri izložbe. Prošle godine smo, povodom svečanog otvaranja galerijskog prostora koji nam godinama nije bio dostupan, organizovali izložbu posvećenu vladarima Srbije. Osim značajnih dokumenata koje imamo iz perioda dinastija Obrenović i Karađorđević, na svečanom otvaranju posetioci su imali priliku da vide kako su se odevali vladari. Članovi Centra za očuvanje kulture i tradicije “Jevrem Obrenović” iz Šapca nosili su replike odeće, što je izazvalo oduševljenje posetilaca na otvaranju. Privukla je pažnju i izložba za Dan grada “Stara štampa: 140 godina Šabačkog glasnika”, na kojoj su predstavljeni izvodi iz štampe ovog lokalnog lista čije se se prvo izdanje našlo pred čitaocima davne 1883. godine. Pored Šabačkog glasnika, posetioci su mogli da vide i druge stare lokalne novine – kaže Svetlana Stanković.
