Foto: Instagram/ Lena Kovačević
Premda je još 1964. godine napustio Šabac Dušan Kovačević, proslavljeni dramski pisac, rodni Mrđenovac i grad svog detinjstva, zauvek je sačuvao u srcu. Otac Đorđe bio je radio-telegrafista, majka Marija domaćica. Njegov predak se iz okoline Trebinja preselio u šabački kraj 1762. godine, kovao je rala, sablje i potkovice i po njemu su ih prozvali Kovačevići. Ogroman je doprinos srpskoj kulturi dao ovaj Šapčanin, a njegovim stopama je nastavila i ćerka Lena, koja je takođe izabrala umetnost za svoj životni poziv i sigurnim stopama korača putem muzičkog stvaralaštva. Koliko je traga na Dušana Kovačevića ostavila majka govore i pesme koje joj je posvetio, a Lena je svojevremeno, objavom na Instagramu pokazala koliko joj nedostaje baka podelivši ovu pesmu, ispod slike sa svog venčanja na kojoj je zagrljena sa ocem, uz poruku “Jedan dan kad je žena najlepših plavih očiju i najlepšeg imena bila sa nama”.
Majka
Moja majka mirno spava
I sanja me
Dok ulazim u dvorište
Posle dužeg puta
Osmehom me pozdravlja
I pogledom pita
Kako sam
Dobro sam kažem
Dok se penjem uz stepenice
Naše stare kuće
Iz Masarikove ulice
Koja je danas prazna
I pusta
Razišli smo se po svetu
I po nebu
I sad se viđamo
Samo u snovima
Kao danas
Kad moja majka mirno spava
I sanja me
I pita me
Kao nekada
Kad ću doći da se vidimo
Na dan ili dva
Bio bi red
Ili još kraće
Na pogled
Moja majka mirno spava
I u snu mi govori
Kao poslednji put
Kad sam bio uplašen
I zabrinut
Nije to ništa
Ništa to nije
Bolelo me i ranije
A i dosta je bilo
Dosta je
Kako mi nedostaje
Dušan Kovačević
Zbirka “Ja to tamo pevam”
