Foto/Screenshot/Privatna arhiva
Dečiji psiholog Milica Novaković je kroz praksu dugu preko četiri decenije govorila o raznim anomalijama savremenog načina vaspitavanja dece. Ceo život tragala je za putevima koji vode do ljubavi i istine. Neretko je isticala da porodice više nisu zdrave zbog jedne i glavne prepreke, to je vaspitanje sistemom kazne i nagrade, koje ostavlja posledice prvo na decu a kasnije i na celo društvo.
Obogaćena iskustvom dugogodišnje prakse, detaljno je objašnjavala zašto je došlo do razaranja porodica.
Devedesetih godina prošlog veka u sve zemlje u tranziciji prvo je ustoličena promena u vaspitanju, kako bi se tradicionalno vaspitanje zamenilo “plišanim”, a do tada su postojala dva vaspitna modela – klasična kazna i lepa reč.
Zalagala se za stvaralačko vasptanje.
– Stvaralačko vaspitanje bez kazne i nagrade je potpuno po Hristovom jevanđelju. Detetu je potrebno da postavimo granice, 21. vek traži dobrotu, religioznost, poštenje, a to se može postići samo ljubavlju. Porodica koja je uspela da uđe u stvaralačko vaspitanje, koja je utemeljila svoj život na ljubavi i dobroti, postala je originalna, nova, uvek sveža, neponovljiva, slobodna, uvek u skladu sa božanskim principima – podvlačila je Milica Novković.
Smatrala je da “plišano-meko” vaspitanje polako tradicionalne porodice urušava iznutra.
– Roditelji su naivno poverovali da je pozitivno uslovljavanje, ta prastara “šargarepa” zbilja nešto novo, da je to ljubav. Danas su roditelji postali loše sluge svojoj deci, a deca njihovi još gori gospodari. To su nove uloge u porodicama našeg vremena, koje su samo logična posledica plišanog vaspitanja i istovremeno zakonom zabranjenog štapa, isticala je profesorka i objašnjavala:
– Kada dete pozitivno uslovite govoreći: “Ako pojedeš, ako pokupiš igračke, ako sedneš na nošu, ako se brzo spremiš za vrtić…daću ti tač telefon, slatkiš, crtaće, igrice, novu igračku, lažno opravdanje”… Onda je sasvim normalno da dobijete pohlepno dete, koje ništa neće da radi ako nema interes. Prema tome šargarepa, koju svaki roditelj, naročito majke, umeću između deteta i rada neguje mito i korupciju, a ne ljubav. Gde je interes, tu ljubavi nema.
Pohlepno dete postaje agresivno jer kada mu prvi put kažete.”Ne, ne može, ne, ne dam, ne nemam…” Dete vam uzvraća baš onom klasičnom kaznom, koja je roditelju zakonom zabranjena. Može, jer dete zna da je društveno prezaštićeno, dečijim pravima, da niko ne sme da vikne, a kamoli da ga udari. Tog trenutka uloge su zamenjene, dete postaje diktator, roditelj poslušni sluga. Pohlepno i agresivno dete je i lenjo. Neće da radi u kući, oko sebe, neće u vrtić, neće da uči, da ispunjava normalne porodične obaveze.
-Roditelju ne preostaje ništa drugo nego da se pravi kao da je sve normalno, da je dete centar njegovog života, centar sveta, a malog diktatora možeš umilostiviti samo potkupljivanjem, kojim uspevaš da ga kontrolišete kako bi bilo šta uradio ili poslušao. Ta kontrola vremenom opada, jer već u pubertetu kontrolu preuzimaju vršnjaci i društvo.
– Kao što vidite nije sve kao što izgleda. Nisu mame i tate voljno postavile dete na vrh nepostojeće porodične piramide. Oni su samo nekritički prihvatili nametnuto plišano vaspitanje i dobili sve ono čemu su se najmanje nadali. Sve ostalo se događalo i događa bez njihove volje. Rezultati? Pate roditelji, pate i deca, “šargarepa” luduje, a društvo ženje oluju.
Otkrila je jednom prilikom da otkako su deca dobila brojeve da mogu da prijave svoje roditelje ukoliko dobiju batine ili im upute ružnu reč, tada je počelo ratovanje u porodici. Kada je u Sloveniji izglasan taj zakon, oduzeto je preko 1.450 dece.
– A ko to sme nama da oduzima decu, osim ukoliko nisu ugrožena i zapuštena? Gde ih vode, da li ih tamo neko bolje vaspitava? Ne. Nego će nam Centri za socijalni rad oduzeti decu i poslati ih u hraniteljske porodice ili dom, proglasivši roditelje da su nepodobni, jer su nam deca agresiva, pohlepna, lenja, tvrdoglava. Prezaštićivanje deteta je donelo možda i najviše zla – bio je zaključak gospođe Novković.
Gde nema ljubavi, pažnje, poštenja i razumevanja, glad za materijalnim, dokazivanjem i prihvatanjem je nepresušna, imajte to na umu.
