Foto/SPC
Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik siromašnih i moreplovaca, dece i studenata, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda. Katolici ovog sveca slave 6. decembra (Nikolo), a kod pravoslavnih se radi o slavi koju 19. decembra svake godine obeležava veliki broj porodica i koja je najveća slava u srpskom narodu.
Tropar je kratka crkvena molitvena pesma, koja sadrži suštinu praznika za koji je napisana i kojom se proslavlja sveti. Tako postoji i tropar posvećen svetom Nikoli Čudotvorcu.
Osim na bogosluženju, pre rezanja slavskog kolača peva se tropar posvećen svetitelju i očita se njemu posvećena molitva.
Prevod tropara na srpski glasi ovako:
“Kao pravilo vere i primer krotkosti, pokaza te stadu tvojemu istina stvari. Radi toga stekao si smirenjem visinu i siromaštvom bogatstvo, oče arhijereju Nikolaje, moli Hrista Boga da se spasu duše naše. Amin.“
Sveti Nikola je vaseljenski svetac, što znači da ga podjednako poštuje i zapadni i istočni svet. Njemu su posvećeni brojni hramovi u Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji, a velika pažnja mu se pridaje i u Britaniji, Italiji, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre podele Crkve na pravoslavnu i katoličku, 1054. godine.
Bogati Grci, Teofan i Nona su sina Nikolu dobili u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. – 260. godine), u veoma nestabilnom okruženju. Pošto su mu roditelji umrli u velikoj epidemiji, Nikola je nasleđeno bogatstvo razdelio siromasima. U želji da ostane anoniman, novac ljudima nije davao u ruke, već im ga je stavljao u džep, kako bi se iznenadili kada ga nađu. Na osnovu njegovih brojnih dobročinstava verovatno je nastala i legenda o Santa Klausu, odnosno Deda Mrazu, koji uoči Božića deci ostavlja poklone u čarapi. Današnji Deda-Mraz kao navodna kopija Svetog Nikole nema veze sa tim svecem, ali mu se deca svejedno raduju (a još više slatkišima u čarapama).
Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe. Već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju među ljude. Umro je 19. decembra 345. godine, a njegove mošti su krajem 11. veka prenesene iz Saborne crkve Mirlikijske mitropolije u manastir svetog Jovana Preteče u Bariju. Osim 19. (odnosno 6. decembra) , kada se Sv. Nikola slavi na osnovu dana smrti ovog izuzetnog hrišćanina, Nikoljdan se obeležava i 22. ( 9.) maja, u znak sećanja na prenošenje njegovih moštiju u Bari.
Zašto je Sv. Nikola toliko omiljen kod Srba?
– Sveti Nikola Čudotvorac se svojim životom nametnuo kao simbol hrišćanskih vrednosti i zbog toga ne čudi što ga kao kućnog patrona slavi gotovo polovina Srba.
– Više od 600 crkava i manastira u Srbiji nosi njegovo ime, tako da je zapravo ovozemaljski svetac.
– 19. decembar pada u vreme posta, a za postan ručak je svaka kuća imala brašno za hleb, kupus, krompir i rakiju, tako da je mogla da dočeka rodbinu i prijatelje.
– Budući da je Srbija nekada bila zemlja seljaka, zimsko doba je generalno bilo pogodno za slavlja i okupljanja, jer nije bilo radova u polju.
-Sveti Nikola je takozvana krovna, manastirska slava Srpske patrijaršije.
– Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem. Prema verovanju on može da izleči svaku boljku.
–Veruje se da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je ovaj srpski kralj crkvi u Bariju poklonio ikonu ovog svetitelja na kojoj se zasniva današnja predstava ovog sveca prihvaćena u celom svetu. Po predanju, na tu ikonu verno je prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, te se ova srpska ikona smatrana čudotvornom. Čak i danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob svetog Nikole, a načinjena je od srebra koje je poklonio kralj Milutin
– Knez Miloš Obrenović je slavio Svetog Nikolu po svim narodnim običajima, a dok je počeinjala slava, pucali su topovi i zvonila crkvena zvona.
– Nikola je najpopularnije muško ime za dečake u Srbiji, pa mnogi muškarci u Srbiji na dan svetog Nikole slave svoj imendan. Kao i mnoge Nikoline.
– Na Nikoljdan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića
Nezavisno od razloga, slava Sveti Nikola se prenosi s kolena na koleno i nastavlja već generacijama, Nikoljdan se i dalje slavi 19. decembra i kod Srba spada u slavu sa najvećim brojem svečara. Ne kaže se bez razloga:
-Pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste! Ista situacija je i u dijaspori!
