U stvari svi smo oduvek sami, ali ta spoznaja obično kasni, kasno je shvatimo. Roditelji umiru, partneri ponekad odlaze, deca rastu. Okolnosti se menjaju i mi sa njima .
Nije bitno šta će se desiti, zapamtite: samoća je iza leđa, kao zima. Zrelost je sposobnost biti sam, bez dramatike. Pripremati se za to na vreme.
Evo, kako: Svi, sem bliske rodbine su zamenljivi.
Puštajte nove ljude u svoj život čak i ako još ne primećujete da li posedujete išta zajedničko. Jednom ćete shvatiti da ste sami, i to će te vas tada spasiti.
Oprostite svima kojima možete, ostale zaboravite.
Zaborav, najbolja kazna i lek. Nikada se ni sa kim ne raspravljajte.
Ne žurite
Sve što se brzo dešava, nije dugog veka.
Ako nešto zaista želite i smatrate to ispravnim – delujte!
Želje – i jesu život. Dajte želji da živi unutar vas. Ako ne nestane, ispunite je.
Radite šta želite, ali pobrinite se za svoje telo, inače će vam se, iznenada, osvetiti.
Steknite naviku osluškivanja šta ono želi, i ispunite mu želje. Ako niste slušali svoje telo, i ne znate kako ono govori, počnite od jednostavnih stvari, poput laganih šetnji, plivanja, ili joge. Dalje će se sve desiti, samo od sebe: telo čeka da bude uslišeno.
Romantika, ljubav i strast – to je idealno.
Ali ako ih pomešate sa seksom, možete ostati bez svega. A to je štetno, i ne previše pametno. Uradite tako da seks postoji ali uz obaveznu romantiku i ljubav.
Poslednja stvar koja treba da vas brine: šta će o vama misliti drugi ljudi. Ljudi uglavnom misle o sebi, a takođe i o vama – mereći prema svojim uverenjima.
Plašite se sigurnosti.
Sigurnost – početak senilnosti. Sumnjajte, dopuštajte druge varijante, ostavljajte otvorene puteve za povlačenja.
P.S. Ovo je jedinstvena tačka: čuvajte prijatelje.
Jedino što vredi jeste sakupljati prijatelje. Jednog dana, kada shvatite da ste ostali sami, oni će doći i reći: da li si normalan/na, pa imaš nas! I to je istina.
