U “Malom Parizu” 21. jula 1957. godine ugledao je ovaj svet Hasan Dudić. Još jedan u nizu bisera koje je Šabac darovao svetu narodne muzike, pevač i kompozitor, bokser, humanitarac političar i avanturista.
Odrastao u veseloj Šabačkoj mahali, u gradu nadaleko poznatom po ljubavi prema meraku, u blizini svog brata od tetke, čuvenog Šabana Šaulića.
Kako je Hasan govorio za medije, u samoj Mahali je bilo nekoliko kafana koje su zvali po imenu ili nadimku gazde: “Kod Ikaša”, “Kod Ribice”, “Kod Mehmeda”, “Kod Embeza”, “Kod Hodže”. Govorilo se, ko izgubi sina ili ćerku, naći će ih u Mahali u provodu. U samoj Mahali u to vreme je bilo više kafana sa muzikom, na svakom ćošku po jedna. Šabačka mahala je svetlela noću kao Las Vegas. Bio je to centar provoda U koji se dolazilo iz Beograda, Novog Sada, Loznice…
Pričao je Hasan da je od šeste godine život provodio na ulici. Ulica ga je na neki način odgajila, pa je tako zakoračio i u svet muzike, na foru, što bi se reklo. Lokalni mangupi su molili muzičare da ga puste da otpeva neku pesmu i ne sluteći da učestvuju u stvaranju još jedne muzičke legende.
Njegov deda Miloš je u Šabac došao zbog posla, tu se i oženio, a stari Šapčani ga pamte kao dobrog zanatliju. I ostali sa očeve strane behu zanatlije, a očeve sestre Lajka i Anđa bile su lepe i poštene devojke. Anđa je bila udata za jednog od čuvenih Cicvarića. Majka Šefika bila je iz Bijeljine. Njen rođeni brat Avdo bio je prvoborac u partizanima, baš kao i tetka Ilda, Šabanova majka. Šaulići su bili jedna od najuglednijih porodica, ne samo u Mahali nego i u celom Šapcu. Šabanov otac Huso, rođeni gospodin, bio je talentovani fudbaler Mačve, našeg “Provincijskog Urugvaja”, kako su ga zvali beogradski novinari. Ildu i Husu je Hasan mnogo voleo, a i Šabana kao rođenog brata.
Ulica Avde Karabegovića, u kojoj je rastao, bila je rasadnik pevača i sportista. Naravno, bilo je tu i kockara, šibicara, probisveta. Hasan je pričao kako je i on sam svašta probao još u mladosti.
Srećom, bio je tu i Šabanov stric Alija, koji zarazio boksom i Šabana i Hasana. On je još jedna od šabačkih sportskih legendi.
Nekako je uspeo da završi osmi razred, tek da ocu ispuni želju. A, već sa 13 godina pevao je kod “Perkana”, “Male Rajke” i u drugim kafanama… Sa 14 godina je pobedio na festivalu “Zlatni glas maja” u Šapcu. Sa 16 godina je snimio prvu ploču i od tada traje ovaj, još jedan u nizu slavuja koje je iznedrio naš grad, traje do dana današnjeg.
Žalio se ovaj šarmantni dečak šabačke kaldrme da nakon korone teško živi i da su ostale posledice po zdravlje. A, mi verujemo, uprkos svemu, da će Hasan još dugo da stvara i slaže kockice u umetnički mozaik slavnih Šapčana, onaj prelepi mozaik darovan gradu od Cicvarića, Šaulića i mnogih drugih, a na radost svih nas.
