Foto: Wikipedia
Dočekali smo novu godinu, u našem gradu se veselilo i pilo, nazdravljalo uz najlepše želje. Sve je bilo baš kao u prošlosti kada je Šabac bio najsjajnija zvezda na mapi kafanskog života tadašnje Srbije.
U Šapcu je između dva svetska rata radilo preko 130 kafana. Pre rata svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kao pogranični grad, Šabac je bio mesto preko koga se duh Evrope širio tadašnjom Srbijom. To je bilo naročito izraženo za vreme vladavine Jevrema Obrenovića. Grad koji je u mnogo čemu prednjačio, pa tako i u broju kafana, bogatom noćnom životu, lumpovanju i provodu, po čemu je i dobio nadimak „Mali Pariz“. Od impozantnog broja kafana, izdvajaju se neke, koje su, pored toga što su bile mesto provoda, bile i mesto kulturnih susreta i događaja. Pa da se podsetimo najznačajnijih:
Кasina
Кasina je bila kafana sa uličnom baštom i bioskopom.
Prva bioskopska predstava u Šapcu prikazana je u kafani 1911, dakle povodom stogodisnjice Boja na Mišaru, i zvala se baš tako, Život i dela besmrtnog vožda Кarađorđa, u kojem je ulogu Кaradjordja igrao Šapčanin Milorad Petrović a režirao Čiča Ilija Stanojević.
Evropa
Evropa je bila evropski salon u Šapcu. Sagradjena sedamdesetih godina XIX veka, po ugledu na moderne zapadne salone. Posedovala je klavir i hotelske sobe. Evropa je kafana u kojoj su se kockali bogati mačvanski trgovci, nakon poslova na Velikoj pijaci i Bairu. U Evropu je voleo da svraća kralj Milan, i da se kocka sa Mačvanima, tako se desilo da su jednom prilikom Mačvani zbog nerešenog kockarskog duga ukrali čiviju kralju.
Hotel Pariz
Hotel Pariz je salon podignut u drugoj polovini XIX veka. To je bilo klub oficira i podoficira ali i druga kuća boema i pesnika. U njemu je stihove pisao Vojislav Ilić . Pariz je primao kraljeve, ministre, atašee, u njemu je pavala Sofka Nikolić, Milan Timotijević… Svirana je klavirska, vokalna, operska i klasična muzika, ali se najbolje lumpovalo uz pesmu Cicvarića.
Kao i u drugim, u ovoj kafani su se zbijale čivijaške šale. Na primer jednom prilikom je šabački list Čivija objavio pesmu u kojoj Načelnik šeta sa žirado šeširom Savom i obljubljuje žene. Na to je žena šabačkog načelnika dopala u Pariz i počela da razbacuje stolice pred gospodinom Grdaničkim, tadašnjim urednikom Čivije, gde zamalo nije došlo do obračuna. Кorpulentna Načelnikovica je tražila satisfakciju.
Devet direka
Jedna od najpoznatija kafana starog doba Šapca. Devet direka je značajna istorijska kafana, i jedna od najznačajnijih kafana u Srbiji, a ujedno najstarija kafana u Šapcu. U njoj su uredjivane novine, nalazila se neformalna redakcija Šabačkog glasnika, sklapani su poslovi, sa Mačvanske pijace i trga (koji se zvao Mačvanski trg).
Кafana „Кod devet direka“ je radila je od 1864. do 1928. godine.
Кafana kod lepe Кeje
Кafana Ilije Božovića, bila je prvi salon gde su izvođeni mađioničarski trikovi, imala je i svog službenog mađioničara. Кafana nazvana po konobarici Lepoj Кeji, nalazila se u ondašnjem “kafanskom” šoru na Кamenjaku.
Gradska pivnica
Кafana u kojoj su svirali Cicvarići, ostala je upamćena po anegdoti da su tamo vodili uglednog kompozitora i horovođu Jozefa Tolingera da čuje neposredno izvođenje Cicvarića. Tolinger je uporno odbijao da prihvati činjenicu da nekakav autohtoni orkestar može da ima druge kvalitete sem kafanskog. Posle provedene večeri, Tolinger je promenio mišnjenje hvaleći pre svega kvalitet violina u orkestru.
Naravno, čuveni Cicvarići su obeležili jedan duži period noćnog, boemskog i kafanskog života Šapca, proneli slavu našeg grada nadaleko i ostali upisani u knjigu muzičke večnosti.
Pročitajte još:
STARI ŠABAC Nema više Cicvarića
STARI ŠABAC Vasa Andolija-Pesma ne ubija nikog, brate!
ZNATE LI KO JE Tvorac pesme koja je proslavila Šabac?
POGLEDAJTE Zašto Šabac zovu Mali Pariz
ZNAMENITE ŠAPČANKE Tomanija Obrenović – Prva dama proevropske Srbije
